Илија Барјактаровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 49:
 
Они су сматрали да би на тај начин било створено „у царству краљевство“. [[Карађорђе|Карађорђа]] су прихватали једино ако се са свим устаницима потурчи, обећавајући да ће га одмах именовати за [[београд]]ског [[везир]]а. Илија Барјактаровић није могао да прихвати турску понуду, тако да су ови преговори сасвим пропали.
 
После велике офанзиве коју су [[1813]]. извршили [[Турци]], српска одбрана је била врло брзо и на многим местима пробијена. Видевши да је сваки даљи отпор безнадежан војвода Илија је напустио [[Делиград]], а затим је попут [[Карађорђе|Карађорђа]] отишао преко [[Дунав]]а. У [[Кнежевина Србија|Србију]] се вратио [[1815]]. године. [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] га је именовао за члана магистрата [[Ћуприја|ћупријске]] [[нахија|нахије]], у [[Свилајнац|Свилајнцу]]. Од тада, па све до своје смрти, живео је у овој ресавској варошици. <ref name="Српске војсковође">Српске војсковође; Дејан Николић; Народна библиотека „Ресавска школа“; Деспотовац; 2000</ref>
 
== Референце ==