Синајска архиепископија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Православна црква
| Црква 1 = Синајска архиепископија
Линија 38 ⟶ 37:
== Историја ==
О древности Синајске архиепикопије говоре материјални [[Халкидонски сабор|Халкидонског сабора]] гдје се у ''„чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“'' на 24. мјесту спомиње архиепископија ''„Синајске горе“''. [[Пети васељенски сабор]] је убројао Синајску архиепископију у ранг [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]], због привилегија које је дао император [[Јустинијан I|Јустинијан]] манастиру [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]]. Године [[681]], када је епископ фарански био лишен катедре због јереси [[Монотелитизам|монотелитизма]], епископска катедра је била пренесена у манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] и њен [[игуман]] је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком [[8. вијек]]а, сви хришћани [[Синајско полуострво|Синајског полуострва]] су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.
Рукоположење синајског архиепископа од [[7. вијек]]а врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] је потпао под његову јурисдикцију [[640]]. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]]. Званично је [[Аутономна црква|аутономија]] од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] била добијена тек [[1575]], а потврђена [[1782]]. године.
== Устројство ==
| |||