Традиционално кинеско писмо — разлика између измена

м
r2.6.4) (Робот додаје: nn:Tradisjonell kinesisk skrift; козметичке промене
м (Разне исправке)
м (r2.6.4) (Робот додаје: nn:Tradisjonell kinesisk skrift; козметичке промене)
|фам3 = [[Чиновничко писмо]]
|сестре =
|деца =[[Упрошћено кинеско писмо‎|упрошћено кинеско]]<br />[[ханџа]]<br />[[канђи]]<br />[[чу ном]]<br />[[китанско писмо]]<br />[[џујин]]
|уникод
|iso15924=Hant
'''Традиционално кинеско писмо''' или '''традиционални кинески знакови''' су један од два стандардна сета штампаних [[кинеско слово|кинеских слова]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи у истицању разлике према традиционалним знаковима још једног стандардизованог сета — [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.
 
Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонг Конг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[континентална Кина|континенталној Кини]] прије него што је Народна Република Кина их упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 01982363520-19-823635-2}}</ref>, али број штампане литературе у упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[континентална Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. [[Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму]] још дуго траје међу кинеским заједницама.
 
== Кинески називи ==
Међу говорницима кинеског језика, традиционални кинески карактери се зову на неколико различитих имена.
Влада [[Република Кина|Републике Кине]] (Тајвана) службено зове традиционалне кинеске карактере: '''стандардне карактере''' или '''ортодоксне карактере''' (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|正體字}}, {{јез-кин-уп|у=正体字|п=zhèngtǐzì}}, [[тонгјонг пинјин]]: {{lang|zh-Latn|jhèngtǐzìh}}, [[џујин]]: {{lang|zh-Bopo|ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}). Међутим, исти појам се користи изван Тајвана да се разликује стандардни, упрошћени и традиционални карактери од [[варијантно кинеско слово|варијантних и идиоматских карактера]] (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|異體字}}, {{јез-кин-уп|у=异体字|п=yìtǐzì}}).<ref>{{en}} {{lang|en|Academy of Social Sciences, (1978), ''Modern Chinese Dictionary'', The Commercial Press:}} Пекинг.</ref>
Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|全體字}}, {{јез-кин-уп|у=全体字|п=quántǐzì|џ=ㄑㄩㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.
 
Неки корисници традиционалних карактера образложују да традиционални карактери су оригинални облик кинеских слова и не могу да се зову „сложеним“ кад они никада нису направљени сложени. Карактери су сачувани какви су, и да упрошћени карактери не могу бити „стандардни“, јер упрошћени карактери се не користе у свим Кинеско-јежичним регионима<ref>{{en}} {{lang|en|Huang, Jack. Huang, Tim. [1989] (1989) Introduction to Chinese, Japanese, and Korean Computing. World Scientific publishing. ISBN 99715066459971-5-0664-5}}</ref>. Исто тако, подупирачи упрошћених кинеских карактера приговарају на опис традиционалних карактера као „стандардни“, јер они виде нове упрошћене карактере као савремени стандард који се користи код велике већине кинеских говорника. Они такође истичу да традиционални карактери нису доиста традиционални јер кинески карактери су се доста знатно променили кроз дуго времена. Многи карактери од [[Династија Хан|Хан династије]] су начинито више разрађени од изворног стандарда.<ref>{{en}} {{lang|en|Norman, Jerry (1988) ''Chinese'', Cambridge University Press}}, стр. 81.</ref>
 
Неки старији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере“ ({{јез-кин-кп|к=正字|п=zhèngzì}}) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|簡筆字}}, {{јез-кин-уп|у=简笔字|п=jiǎnbǐzì}}) или „смањено-потезни карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|減筆字}}, {{јез-кин-уп|у=减笔字|п=jiǎnbǐzì}})<ref>речи ''упрошћени'' и ''смањени'' су заправо изговорени исто ([[хомоним]]и) у [[мандарински језик|мандаринском језику]], и оба изговорене „ђиан“ ({{јез-кин-п|п=jiǎn}})</ref>.
 
== Штампани текст ==
Када штампају текст, људи у континенталној Кини и Сингапуру углавном користе упрошћен сустав. Међутим, [[Народна Република Кина]] такође понекад штампа материјал намењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере (обрнуто је такође истинито). У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад особне симплификације. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Неке симплификације су врло распрострањене, посебно {{јез|zh|台}} „тај“ ({{јез|zh-Latn|''tái''}}) y {{јез|zh|台灣}} „Тајвану“ ({{јез|zh-Latn|''Táiwan''}}) за разлику од стандардног карактера (臺). Осим тога, била су два главна употреба алтернативних карактера у старом добу. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цењена те особе, да би чували слова имена те особе. Ово дејство се зове „избјегавање увреде“ (避諱) у Кинеском. Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показали да је понављање намјерно него уредничка грешка (筆誤).
 
== Кодирање рачуналних знакова ==
У прошлости, традиционални кинески је најчешће изведен користећи шему -{[[Big5]]}-, која фаворитизира традиционално кинеско писмо. [[Уникод]], међутим, је постао изузетно популаран начин рендеровања. Уникод даје једнаку важност упрошћеним и традиционалним кинеским карактерима. Има разне начине које су доступне да се уносе кинеске карактере у рачунарима.
 
== Веб странице ==
[[W3C|WWW Конзорцијум]] препоручује кориштење ознаке -{<tt>zh-Hant</tt>}- за језички код кад се користи садржај кинеског језика у традиционалним кинеским словима<ref>{{en}} [http://www.w3.org/TR/i18n-html-tech-lang/#ri20040429.113217290 w3org]</ref>.
 
== Употреба у другим језицима ==
Традиционална кинеска слова су такође кориштене у [[Корејски језик|корејском]] [[ханџа]] писму, и умјерено упрошћени традиционални карактери се користе у модерном јапанском [[канђи]] писму. Јапански канђи је такође поједностављен. Реформа је утицала на мањи број јапанских карактера, у односу на кинеске реформе, и многи упрошћени канђи карактери подударају се са онима који су упрошћени у Кини, али један мањи број су упрошћени другачије па се створила трећа верзија (нпр. „змај“ 竜 јапанско, 龙 (кинеско упрошћено), 龍 (кинеско традиционално)).
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
[[nl:Traditionele Chinese karakters]]
[[no:Tradisjonell kinesisk]]
[[nn:Tradisjonell kinesisk skrift]]
[[pl:Tradycyjne pismo chińskie]]
[[pt:Chinês tradicional]]
533.961

измена