Илија Гутеша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
== Биографија ==
Рођен је у Брувну, у личкој Војној граници у породици сељака. Отац му се звао Тодор, а мајка Јелена. Основну школу похађао је у [[Грачац]]у, након тога се запослио као писар у Брувну. Две године после отишао је у [[Карловац]] на трговачки наук. Након завршетка трговачког наука, Гутеша је дошао у [[Загреб]] и запослио се као књиговођа у трговини Николе Николића. Тргујући житом и брашном осамосталио се већ [[1852]]. године и отворио властиту трговину.
Рођен је у Брувну, у личкој Војној граници. Трговину је учио у [[Карловац|Карловцу]], а затим је радио у кући Николе Николића у [[Загреб]]у. Самостално послује од [[1852]]. године. Године [[1869]]. Крајишници су га изабрали за свог посланика у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]]. Заступао је унионистичке политику, као и прота [[Никола Беговић]] и [[Јован Живковић|барон Јован Живковић]], чије је смернице одредио [[Светозар Милетић]].<ref>Дејан Медаковић, Срви у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>▼
▲
За време велике глади у [[Лика|Лици]] [[1874]]. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За босанско-херцеговачког устанка организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]], али је и Гутеша лично дао велика средства. Године [[1877]]. био је именован чланом "Босанско-херцеговачке народне владе". [[Никола I Петровић|Црногорски кнез Никола]] одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у [[Српско-турски рат|српско-турском рату]]. Добио је и Српски крст за заслуге. Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године [[1878]]. постао је члан привремене босанске владе.
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и Муслимана.<ref>Дејан Медаковић, Срви у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>
| |||