Илија Гутеша — разлика између измена

м
Током [[1859]]. године истицао се у протуњемачким демонстрацијама у Загребу. Такође је потицао протуратне расположење међу крајишницима који су полазили на италијанско ратиште. Због тога је био осуђен на три године затвора. Казну је издржавао у Оломоуцу, Јозефстадту и Терезиенстадту у [[Чешка|Чешкој]]. Након изласка из затвора Гутеша је отишао у Далмацију. Године [[1869]]. Крајишници су га изабрали за свог посланика у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]]. Заступао је унионистичке политику, као и прота [[Никола Беговић]] и [[Јован Живковић|барон Јован Живковић]], чије је смернице одредио [[Светозар Милетић]].<ref>Дејан Медаковић, Срви у Загребу, Нови Сад, 2004</ref> Заузимао се за побољшање положаја крајишника који су све више сиромашили.
 
За време велике глади у [[Лика|Лици]] [[1874]]. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За [[Босанско-херцеговачки устанак|босанско-херцеговачког устанка]] организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]], али је и Гутеша лично дао велика средства. Године [[1877]]. био је именован чланом "Босанско-херцеговачке народне владе". [[Никола I Петровић|Црногорски кнез Никола]] одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у [[Српско-турски рат|српско-турском рату]]. Добио је и Српски крст за заслуге. Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године [[1878]]. постао је члан привремене босанске владе.
 
Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године [[1878]]. постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва "Човечанство" за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге "Цроатиа-{Croatia}-".
 
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу [[Срба]], [[Хрват]]а, [[Словенац]]а и [[Муслимани (народ)|Муслимана]].<ref>Дејан Медаковић, Срви у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>