Илија Гутеша — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 11 година
м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
Рођен је у Брувну, у личкој [[Војна граница|Војној граници]] у породици сељака. Отац му се звао Тодор, а мајка Јелена. Основну школу похађао је у [[Грачац]]у, након тога се запослио као писар у Брувну. Две године после отишао је у [[Карловац]] на трговачки наук. Након завршетка трговачког наука, Гутеша је дошао у [[Загреб]] и запослио се као књиговођа у трговини Николе Николића. Тргујући житом и брашном осамосталио се већ [[1852]]. године и отворио властиту трговину.
 
Током [[1859]]. године истицао се у протуњемачким демонстрацијама у Загребу. Такође је потицао протуратне расположење међу крајишницима који су полазили на италијанско ратиште. Због тога је био осуђен на три године затвора. Казну је издржавао у Оломоуцу, Јозефстадту и Терезиенстадту у [[Чешка|Чешкој]]. Након изласка из затвора Гутеша је отишао у Далмацију. Године [[1869]]. Крајишници су га изабрали за свог посланика у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]]. Заступао је унионистичке политику, као и прота [[Никола Беговић]] и [[Јован Живковић|барон Јован Живковић]], чије је смернице одредио [[Светозар Милетић]].<ref>Дејан Медаковић, СрвиСрби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref> Заузимао се за побољшање положаја крајишника који су све више сиромашили.
 
За време велике глади у [[Лика|Лици]] [[1874]]. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За [[Босанско-херцеговачки устанак|босанско-херцеговачког устанка]] организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]], али је и Гутеша лично дао велика средства. Године [[1877]]. био је именован чланом "Босанско-херцеговачке народне владе". [[Никола I Петровић|Црногорски кнез Никола]] одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у [[Српско-турски рат|српско-турском рату]]. Добио је и Српски крст за заслуге.
Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године [[1878]]. постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва "Човечанство" за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге "-{Croatia}-".
 
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу [[Срба]], [[Хрват]]а, [[Словенац]]а и [[Муслимани (народ)|Муслимана]].<ref>Дејан Медаковић, СрвиСрби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>
 
Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били [[Јован Јовановић Змај]], [[Михајло Полит-Десанчић]], [[Богдан Медаковић]], барон [[Јован Живковић]] и прота [[Манојло Грбић]], који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као "обзораши", [[1890]]. године.