Јован Живковић — разлика између измена

Рођен је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] као млађи брат [[Теофан Живковић|Владике Теофана Живковића]]. Гимназију је учио у Карловцима, а правне науке у [[Печуј]]у и [[Пожун]]у. Учествовао је у припремама за [[Мајска скупштина|Мајску скупштину]] [[1848]]. године. По завршетку [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] одлази у [[Беч]], где довршава правне науке. Ту је припадао родољубивим кругу [[Вук Караџић|Вука Караџића]]. После свршених студија одлази у [[Темишвар]], где је боравио до [[1870]]. године, када је изабран за сремског поджупан, већника Банског стола и најзад [[Стол седморице|Стола седморице]] у [[Загреб]]у, где је остао све до [[1873]]. године. Учествовао је у раду [[Благовештенски сабор|Благовештенског сабора]], на којем се залагао за припајање [[Срем|Срема]] троједници. Године [[1861]]. ушао је у [[Хрватски сабор|хрватски сабор]] као посланик Сремске жупаније и присталица Унионистичке странке.<ref>Дејан Медаковић, СрвиСрби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>

Савез између [[Хрватска|Хрватске]] и [[Угарска|Угарске]] схватао је као савез двеју краљевина, које су спојене јединством круне и свих послова установљених прагматичном санкцијом. Тражио је аутономију за Хрватску уз признање прерогатива у правосуђу, управној и просветно-наставној области. После [[1865]]. године, деловао је као истински вођа униониста. Залагао се да се са Угарском одмах започну преговори о нагодби. Године [[1873]], када је власт у Хрватској прешла у руке Народне странке [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]], а он постао бан, Живковић је добио дужност шефа унутрашњих послова. Године [[1883]]. је отишао у пензију, али се и даље ангажовао у јавним пословима, посебно привредног карактера. Као првак Србадије учествовао је [[1893]]. на манифестацији у [[Дубровник]]у, приликом откривања [[Иван Гундулић|Гундулићевог]] споменика.<ref>Дејан Медаковић, СрвиСрби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>