Музеј кнеза Павла — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Ликовну критику почео је да објављује [[1924]]. године. Поред критике у области ликовних уметности пише и монографске студије, предговоре каталога, текстове о уметницима, о средњовековним споменицима и градовима, осврте на савремене изложбе у земљи и иностранству, приказе часописа и др. у дневним новинама „Правда“, „Политика“ и „Време“ и часописима „Реч и слика“, „Идеје“, „Летопис Матице српске“, „Српски књижевни гласник“ и „Уметнички преглед“. Одмах се прикључио оним критичарима који су у Србију донели модерну европску уметничку мисао која се залагала за нову уметност свог времена.
 
Од маја [[1927]]. почео је да ради као кустос у Музеју савремене уметности који је требало до добије 'чисто„чисто уметнички и модеран карактер'карактер“. Уметничка дела за Музеј куповао је у [[Париз]]у и [[Лондон]]у, али и на домаћи ревијалним манифестацијама, попут пролећних и јесењих изложби у Уметничком павиљону 'Цвијета„Цвијета Зузорић'Зузорић“.
 
Најзначајније дело му је 'Српска књижевност у средњем веку' која је објављена [[1975]]. године, а сабрана дела су му штампана [[2002]]. Написао је и монографију 'Музеј„Музеј кнеза Павла. Модерна уметност'уметност“ која је на српском језику изашла [[1938]]. године а на француском [[1939]]. Исте године објавио је такође на француском језику знамениту књигу 'Уметност„Уметност Југославије, од зачетака до данас'данас“. Од књига о ликовним уметностима најзначајније су му 'Два„Два века српског сликарства'сликарства“, ([[1942]]), 'Уметност„Уметност и уметници'уметници“, ([[1943]]), 'Савремени„Савремени београдски уметници'уметници“, ([[1953]]), 'Уметничке„Уметничке критике'критике“, ([[1968]]).
 
Био је југословенски комесар на венецијанским Бијеналима [[1938]]. и [[1940]]. године.