Симан је имао имање и породицу, али је редовно морао да плаћа данак свом [[везир]]у. И једнога дана, охрабрен што Босна више није [[Турска]], Симан је одбио да плати данак и отерао везира празних руку уз грубе речи. После тога у домаћинству му је све кренуло набоље,пра бољеceк суксксу јели и живели, али је Селим тужио Симана суду и суд је донео одлуку да Симан плати велику одштету, што је он одбио. Одбивши то, Симану је одузето имање, жена и деца су му поумирала, а и сам је, на крају завршио као просјак.
Ова приповетка за собом носи и једну поуку: „Боље је понекад нешто прећутати, него рећи“.
