Гносис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Јој... |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Гноса''' (грчки: γνώσις ''гносис'' - знање, сазнање, спознаја, увид) се најчешће употребљава да означи духовно знање просветљеног човека, које се описује као непосредно искуствено сазнање о натприродном или божанском. У проблемима теологије гносис се односи на спознају догми и "[[објава|објављене]] истине" и представља супротност пуком веровању у црквене ауторитете.<ref>Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
Од речи гноса је настао новији појам [[гностицизам]] која означава многе од блиско-источних школа, које су цветале у [[Рано хришћанство|првим вековима хришћанства]], и тврдиле су да поседују знање о натприродном. То је знање које, као интуитивно сазнање, долази из искуства пре него из разумског мишљења. За гностике, гноса је била првенствено ствар самоспознаје чији је циљ био просветљење, спознаја Бога путем свести божанске искре у себи.
== Етимологија ==
| |||