Владимир Мошин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
== Историографски рад ==
 
Главна интересовања Владимира Мошина била су [[славистика]] и византологија и у обе ове области дао је велики допринос како у српским и југословенским тако и у светским оквирима. Изучавао је византијске изворе значајне за [[Историја Србије у средњем веку|српску средњовековну историју]] а резултат тог рада било је издање ''„[[Грчке повељаповеље српских владара]]“'' које је заједно са Александром Соловјевом издао [[1936]]. године. Направио је више издања аката [[Светогорски манастири|светогорских манастира]] (''„Акти братског сабора из Хиландара“'', 1940).
 
Доста је радио у области српске и византијске дипломатике где је у већем броју мањих прилога решавао различите проблеме углавном у вези са датирањем појединих повеља. Резултат његовом рада на светгорским актима били су и просопографски прилози посвећени значајнијим Хиландарцима (''„Хиландарац Калиник, српски дипломата 14. века“'', 1940; ''„Хиландарски игумани средњег века“'', заједно са [[Миодраг Пурковић|Миодрагом Пурковићем]], 1940). Бавио се и историјом доласка руских монаха на [[Атос]] као и питањима око оснивања и развоја њиховог манастира.