Светосавље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности [[Свети Сава|Светог Саве]], књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и архимандрит [[Јустин Поповић]], а у новије вријеме и теолози [[Димитрије Богдановић]], умировљени епископ [[Атанасије Јевтић]] и др.
Сам термин ''„светосавље“'' потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.
Отац [[Јустин Поповић]], у својој књижи ''„Светосавље као философија живота“'' тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот [[Свети Сава|Светог Саве]] је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење [[Бог]]у, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За [[Свети Сава|Светог Саву]] се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.
== Идеологизација ==
| |||