Пад Цариграда (1453) — разлика између измена

175 бајтова уклоњено ,  пре 14 година
м
[[Слика:Ivan III of Russia.jpg|мини|десно|180п|[[Иван III Васиљевич Велики]]]]
 
Иако се [[Мехмед II|Мехмед -{II}-]] сматрао наследником [[Римско царство|Римског царства]], ''пад Цариграда'' [[1453|1453]]. године]] и нестанак [[Византија|Византије]] (''Источног римског царства'') представља његов коначни слом. [[Уторак]], дан када је ''пао Цариград'', је за [[Грци|Грке]] и дан данас несрећан дан, поготово што је скоро пет [[век]]ова касније у [[уторак]] сломљена [[Мегали Идеа|Велика идеја (Мегали Идеа) ]] у [[Грчкотурски рат|грчкотурском рату]].
 
[[Фанариоти|Грчко становништво]] које је било поштеђено [[Турци|турске]] пљачке, током [[Историја|историје]] постало је познато под називом ''[[Фанариоти]]'', према једној од [[Четврти византијског Цариграда|четврти]] које су се предале и због тога биле поштеђене после пада Цариграда ([[Фанар]]) , иако су они себе називали (и данас се неколико хиљада преживелих назива) ''Ромејима''. Током [[век]]ова [[Фанариоти]] су заузимали високе положаје у [[Отоманска империја|Отоманској империји]], док их један број [[Грци|Грка]] их сматра издајницима. Данас их има једва неколико хиљада, иако их је почетком века било око пола милиона, због сталне активности [[Турска|Турске]] да их протера (види: ''[[Септембарски погром]]'') .
 
[[Нећака]] [[Константин Палеолог Драгаш|цара Константина]], [[Зоја Палеолог|Зоја (Софија) Палеолог]], се [[1472|1472. ]]. удала за [[Московска кнежевина|московског кнеза]] [[Иван III Велики|Ивана -{III}- Великог]], доневши у [[Кремљ]] [[Византијска култура|византијску културу]], обичаје и церемонијал. Захваљујући њој, [[Москва]] је постала позната као ''Трећи Рим'', а завладавинеза владавине њеног мужа [[Иван III Васиљевич|Ивана -{III]]}- [[Московска кнежевина]] се утростручила и постала [[Русија]].
 
Пад Цариграда [[1453|1453. године]] представља једну од [[Историја|историјских]] прекретница јер његова опсада представља почетак употребе [[Ватрено оружје|ватреног оружја]], а нестанком [[Византијско царство|Византије]] нестао је стари верски поредак у [[Европа|Европи]], на чије тло је поново снажно ступио [[Ислам]]. Заузећем [[Цариград]]а (и [[колонија]] [[Италијански Градовиградови-Државедржаве|италијанских градова-држава]] у њему) и [[Босфор]]а [[Турци]] су пресекли главну [[Трговина|трговачку]] везу [[Западна Европа|западне Европе]] са [[Азија|Азијом]], што ће довести до покушаја да се до [[Азија|Азије]] стигне [[море]]м, што ће даље за последицу имати откриће [[Нови СветАмерика|Новог Света]]. Точак [[Историја|историје]] се поново покренуо. Велики број учених људи из [[Византијско царство|Византије]] који су пред [[Турци]]маТурцима побегли на [[Запад|запад]] носећи са собом мудрост [[Хеленизам|Хеленизма]], биће један од катализатора појаве [[Хуманизам и Ренесанса|Хуманизма и Ренесансе]] у [[Европа|европској]] [[Култура|култури]].
 
==Спољашње везе==
217

измена