Македонска фаланга — разлика између измена

До средине 4. века пре н. е. Македонија није вршила неки битнији утицај споља, било у економском, културном или политичком смислу. Чак шта више, поражавајуће исуство које је доживела непосредно пре ступања Филипа -{II}- на њен трон довела су у питање њену целовитост. Наиме, како наводи Диодор са Сицилије, 360. г. пре н. е. у сукобу са Илирима пао је Филипов брат Пердика заједно са више од 4.000 Македонаца.{{напомена|Више о овоме видети у: {{cite book |last= Stipčević| first=Aleksandar |title= Iliri : povijest, život, kultura|edition= 2. dopunjeno izd.|year= 1989| publisher= Školska knjiga| location= Zagreb| id= ISBN 86-03-99106-5|pages= 36}}}} То је изазвало толики шок међу преживелима, да их је тако духом поколебане надвладао страх од којег се нису могли ослободити све до доласка Филова на сцену.<ref name="a">-{Diod., XVI, 2, 1-6}-</ref> У крајњој нужди, окружен са свих странама непријатељима,{{напомена|Отприлике у исто време, Пеонци, који су живели тик доблизу Македоније, продрли су на њену територију уништавајући све пред собом; Илири су окупљали велику војску у намери да изврше инвазију на Македонију, док је Паусанија, један од припадника македонске владарске куће, планирао да уз подршку трачког краља [[Котис I|Котиса I]] узме учешће у борби за престо. Слично њима, Атињани, који су били непријатељски настројени према Филипу, послали су 3.000 хоплита под заповедништвом Мантијантастратега Мантија и знатан број поморских снага, у намери да изврше смену на македонском престолу и доведу [[Аргеј II|Аргеја II]].<ref name="a"/>}} Филипу је преостало ништа друго но да створи потпуно нову врсту војске.<ref name="б">-{Diod., XVI, 3, 1-3}-</ref>