Хипостаза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Хипостаза''' или '''ипостас''' ({{Јез-грч
'''Хипостазирање''' значи опредметљење, односно попредметљење неког својства или појма. Хипостазирати значи претворити у самостално, супстанцијално, оно што то није. <ref name="Филозофски лексикон">Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> По [[Кант]]у, хипостазирати значи нешто
предмет изван субјекта који
== Хипостаза у античкој филозофији ==
У грчкој философији, израз хипостаза ({{Јез-грч
* Једно: неизрециво, једноставно, с ону страну сваког јества;
* дух или ум (нус): ту спадају платоновске идеје; с настанком времена долази до треће хипостазе
* душа: она живи између оног ноетичког и чулног и делатно је јество читавог живота у свему, а садржи и појединачне душе;
* твар: она није хипостаза, будући да ничему није подлога, сама је безоблична, а обликује је душа.
Свака хипостаза је утемељена у вишој, а једина која је утемељена у себи самој јесте највиша
== Ипостас у хришћанству ==
Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина υποστασις и ουσια, на захтев [[Свети Атанасије Велики|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин ουσια (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света Тројица|Свете Тројице]], а термин υποστασις (лице), означава оно што је тројично у суштини. Држећи се ове терминологије, оци [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]], у посланици Римској цркви (Римска [[Епархија]] тада заједничке цркве), изразили су се о вери у [[Света Тројица|Свету Тројицу]]: [[Црква (заједница)|Црква]] верује у једног [[Бог]]а (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).▼
▲У хришћанској терминологији хипостаза добија значење супротно од -{οὐσία}- и -{φύσις}-. Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина -{υποστασις}- и -{ουσια}-, на захтев [[Свети Атанасије Велики|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин -{ουσια}- (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света
Дакле, сва три лица - Отац, [[Исус Христос - Син Божји|Син]] и [[Свети Дух]] - у [[Света Тројица|Светој Тројици]] имају једну исту суштину, па [[Православље|Православна]] теологија поставља јединство и тројичност Божју на исти ниво. Разлика међу божанским лицима (ипостасима) заснива се само на разлици њихових личних својстава. ▼
▲Дакле, сва три лица
===Лична својства ипостаси Свете Тројице===▼
'''Лично својство Оца''' јесте нерођеност. ''"Под нерођеним подразумева се оно што је без порекла."'' ([[Свети Григорије Ниски]]). Отац је начело јединства у Светој Тројици, извор (тројичних односа) из којег ипостаси добијају свој одређени карактер. Он је, као прва ипостас у [[Света Тројица|Светој Тројици]], по свом личном својству беспочетан, безузрочан, нестворен, нерођен, несаздан, он је [[Бог]] сам од себе, док [[Исус Христос - Син Божји|Син]] и [[Свети Дух]] произлазе беспочетно и вечно од Оца - јединство [[Света Тројица|Свете Тројице]] одржава монархија Оца. ▼
▲'''Лично својство Оца''' јесте нерођеност. ''
'''Лично својство Сина''' јесте рађање, тј. [[Исус Христос - Син Божји|Син]] је друга ипостас која произлази од Оца као рођени. [[Исус Христос - Син Божји|Син]] се рађа вечно од вечног Оца, током једиог процеса који припада категорији суштине. [[Исус Христос - Син Божји|Син]] није производ Очеве воље, већ је [[Исус Христос - Син Божји|Син]] по својој суштини, као једини од јединога, као [[Бог]] истинити од [[Бог]]а истинитог, па на тај начин има све особине вечности (сам појам ο вечном Оцу садржи у себи појам ο вечном Сину, и обратно). ▼
▲'''Лично својство Сина''' јесте рађање, тј. [[
'''Лично својство Светог Духа''' јесте његово исхођење од Оца, што је открио сам [[Исус Христос - Син Божји|Господ Исус Христос]], као једну од највећих [[Света Тајна|тајни]] (Јован 15,26). Али, [[Свети Дух]] бива послан у свет и од Оца и од [[Исус Христос - Син Божји|Сина]] (Јован 14,26), а његово послање је [[Божанске Нестворене Енергије|божанска енергија]] у којој учествују све три ипостаси [[Света Тројица|Свете Тројице]]. [[Свети Дух]] почива на [[Исус Христос - Син Божји|Сину]], учествује и продужава његово дело спасења, а учење ο [[Свети Дух|Светом Духу]], које се чува у [[Црква (заједница)|Цркви]], нашло је свој [[Догма|догматски]] израз у осмом члану [[Симбол Вере|Симбола Вере]].▼
▲'''Лично својство Светог
{{извори}} ▼
== Извори ==
==Види још==▼
*[[Биће]]▼
*[[Супстанција]] ▼
*[[Феномен]] ▼
▲== Види још ==
*[[Екстаза]]▼
*[[Метастаза]]▼
▲* [[Биће]]
▲* [[Супстанција]]
▲* [[Феномен]]
▲* [[Екстаза]]
▲* [[Метастаза]]
[[Категорија:Хришћанска теологија]]
|