Википедија

Хипостаза — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Хипостаза''' или '''ипостас''' ({{Јез-грч. ''|υποστασις''}} -— ''стајати под'') је филозофски појам који дословно значи оно што стоји испод, под-стајање ({{јез-лат|sub-stantia}}). У [[филозофија|филозофији]], хипостаза може бити подлога, основа, [[биће]], [[супстанција]] и сл. <ref>[http://www.vokabular.org/?search=%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B0 Хипостаза (vokabular.org)]</ref> У хришћанској [[теологија|теологији]], хипостаза је израз којим се одређују лица [[Свето Тројствотројство|светогСветог Тројстватројства]].
 
'''Хипостазирање''' значи опредметљење, односно попредметљење неког својства или појма. Хипостазирати значи претворити у самостално, супстанцијално, оно што то није. <ref name="Филозофски лексикон">Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> По [[Кант]]у, хипостазирати значи нешто »што''„што постоји само у мислима узимати као збиљски
предмет изван субјекта који мисли»мисли“'', односно »његове''„његове мисли претварати у ствари«ствари“''. <ref name="Филозофски лексикон"/>.
 
== Хипостаза у античкој филозофији ==
 
У грчкој философији, израз хипостаза ({{Јез-грч. ''|υποστασις''}}) је везан са изразом [[суштина]] ({{Јез-грч. ''|ουσια''}}). [[Плотин]] је користио појам хипостаза за означавање [[супстанција]], односно ступњева [[биће|бића]]. <ref>[http://hrcak.srce.hr/file/30893 Franci Zore, Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu]</ref> Плотин целину постојећег дели на следеће хипостазе:
 
* Једно: неизрециво, једноставно, с ону страну сваког јества;
* дух или ум (нус): ту спадају платоновске идеје; с настанком времена долази до треће хипостазе, ;
* душа: она живи између оног ноетичког и чулног и делатно је јество читавог живота у свему, а садржи и појединачне душе;
* твар: она није хипостаза, будући да ничему није подлога, сама је безоблична, а обликује је душа.
 
Свака хипостаза је утемељена у вишој, а једина која је утемељена у себи самој јесте највиша –— [[Једно]]. Истицање или исијавање (лат. ''[[еманација]]'') је процес који тече одозго према доле, од једног ка твари.
 
== Ипостас у хришћанству ==
У хришћанској терминологији хипостаза добија значење супротно од οὐσία и φύσις.
{{сређивање|Потребно је повећати разумљивост и прилагодоти текст енциклопедијском стилу.}}
Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина υποστασις и ουσια, на захтев [[Свети Атанасије Велики|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин ουσια (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света Тројица|Свете Тројице]], а термин υποστασις (лице), означава оно што је тројично у суштини. Држећи се ове терминологије, оци [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]], у посланици Римској цркви (Римска [[Епархија]] тада заједничке цркве), изразили су се о вери у [[Света Тројица|Свету Тројицу]]: [[Црква (заједница)|Црква]] верује у једног [[Бог]]а (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).▼
 
▲У хришћанској терминологији хипостаза добија значење супротно од -{οὐσία}- и -{φύσις}-. Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина -{υποστασις}- и -{ουσια}-, на захтев [[Свети Атанасије Велики|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин -{ουσια}- (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света Тројицатројица|Свете Тројицетројице]], а термин -{υποστασις}- (лице), означава оно што је тројично у суштини. Држећи се ове терминологије, оци [[Други Васељенскивасељенски Саборсабор|Другог Васељенскогвасељенског Саборасабора]], у посланици Римској цркви (Римска [[Епархија]] тадаепархија заједничкеједне црквеЦркве), изразили су се о вери у [[Света Тројицатројица|Свету Тројицутројицу]]: [[Црква (заједница)|Црква]] верује у једног [[Бог]]а (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).
Дакле, сва три лица - Отац, [[Исус Христос - Син Божји|Син]] и [[Свети Дух]] - у [[Света Тројица|Светој Тројици]] имају једну исту суштину, па [[Православље|Православна]] теологија поставља јединство и тројичност Божју на исти ниво. Разлика међу божанским лицима (ипостасима) заснива се само на разлици њихових личних својстава. ▼
 
▲Дакле, сва три лица -— [[Бог Отац|Отац]], [[Исус Христос -Бог Син Божји|Син]] и [[Свети Духдух]] - у [[Света Тројицатројица|Светој Тројицитројици]] имају једну исту суштину, па [[Православље|Православнаправославна]] теологија поставља јединство и тројичност Божју на исти ниво. Разлика међу божанским лицима (ипостасима) заснива се само на разлици њихових личних својстава.
===Лична својства ипостаси Свете Тројице===▼
 
▲=== Лична својства ипостаси Свете Тројицетројице ===
'''Лично својство Оца''' јесте нерођеност. ''"Под нерођеним подразумева се оно што је без порекла."'' ([[Свети Григорије Ниски]]). Отац је начело јединства у Светој Тројици, извор (тројичних односа) из којег ипостаси добијају свој одређени карактер. Он је, као прва ипостас у [[Света Тројица|Светој Тројици]], по свом личном својству беспочетан, безузрочан, нестворен, нерођен, несаздан, он је [[Бог]] сам од себе, док [[Исус Христос - Син Божји|Син]] и [[Свети Дух]] произлазе беспочетно и вечно од Оца - јединство [[Света Тројица|Свете Тројице]] одржава монархија Оца. ▼
 
▲'''Лично својство Оца''' јесте нерођеност. ''"Под„Под нерођеним подразумева се оно што је без порекла."“'' ([[Свети Григорије Ниски]]). Отац је начело јединства у Светој Тројицитројици, извор (тројичних односа) из којег ипостаси добијају свој одређени карактер. Он је, као прва ипостас у [[Света Тројицатројица|Светој Тројицитројици]], по свом личном својству беспочетан, безузрочан, нестворен, нерођен, несаздан, он је [[Бог]] сам од себе, док [[Исус Христос -Бог Син Божји|Син]] и [[Свети Духдух]] произлазе беспочетно и вечно од Оца -— јединство [[Света Тројицатројица|Свете Тројицетројице]] одржава монархија Оца.
'''Лично својство Сина''' јесте рађање, тј. [[Исус Христос - Син Божји|Син]] је друга ипостас која произлази од Оца као рођени. [[Исус Христос - Син Божји|Син]] се рађа вечно од вечног Оца, током једиог процеса који припада категорији суштине. [[Исус Христос - Син Божји|Син]] није производ Очеве воље, већ је [[Исус Христос - Син Божји|Син]] по својој суштини, као једини од јединога, као [[Бог]] истинити од [[Бог]]а истинитог, па на тај начин има све особине вечности (сам појам ο вечном Оцу садржи у себи појам ο вечном Сину, и обратно). ▼
 
▲'''Лично својство Сина''' јесте рађање, тј. [[Исус Христос -Бог Син Божји|Син]] је друга ипостас која произлази од Оца као рођени. [[Исус Христос -Бог Син Божји|Син]] се рађа вечно од вечног Оца, током једиогједног процеса који припада категорији суштине. [[Исус Христос -Бог Син Божји|Син]] није производ Очеве воље, већ је [[Исус Христос -Бог Син Божји|Син]] по својој суштини, као једини од јединога, као [[Бог]] истинити од [[Бог]]а истинитог, па на тај начин има све особине вечности (сам појам οо вечном Оцу садржи у себи појам οо вечном Сину, и обратно).
'''Лично својство Светог Духа''' јесте његово исхођење од Оца, што је открио сам [[Исус Христос - Син Божји|Господ Исус Христос]], као једну од највећих [[Света Тајна|тајни]] (Јован 15,26). Али, [[Свети Дух]] бива послан у свет и од Оца и од [[Исус Христос - Син Божји|Сина]] (Јован 14,26), а његово послање је [[Божанске Нестворене Енергије|божанска енергија]] у којој учествују све три ипостаси [[Света Тројица|Свете Тројице]]. [[Свети Дух]] почива на [[Исус Христос - Син Божји|Сину]], учествује и продужава његово дело спасења, а учење ο [[Свети Дух|Светом Духу]], које се чува у [[Црква (заједница)|Цркви]], нашло је свој [[Догма|догматски]] израз у осмом члану [[Симбол Вере|Симбола Вере]].▼
 
▲'''Лично својство Светог Духадуха''' јесте његово исхођење од Оца, што је открио сам [[Исус Христос - Син Божји|Господ Исус Христос]], као једну од највећих [[Света Тајнатајна|светих тајни]] (Јован 15,26). Али, [[Свети Духдух]] бива послан у свет и од [[Бог Отац|Оца]] и од [[Исус Христос -Бог Син Божји|Сина]] (Јован 14,26), а његово послање је [[Божанске Нестворененестворене Енергијеенергије|божанска енергија]] у којој учествују све три ипостаси [[Света Тројицатројица|Свете Тројицетројице]]. [[Свети Духдух]] почива на [[Исус Христос -Бог Син Божји|Сину]], учествује и продужава његово дело спасења, а учење οо [[Свети Духдух|Светом Духудуху]], које се чува у [[Црква (заједница)|Цркви]], нашло је свој [[Догма|догматски]] израз у осмом члану [[Симбол Веревере|Симбола Веревере]].
== Напомене ==
 
{{извори}} ▼
== Извори ==
==Види још==▼
 
*[[Биће]]▼
▲{{извори}}
*[[Супстанција]] ▼
 
*[[Феномен]] ▼
▲== Види још ==
*[[Екстаза]]▼
 
*[[Метастаза]]▼
▲* [[Биће]]
▲* [[Супстанција]]
▲* [[Феномен]]
▲* [[Екстаза]]
▲* [[Метастаза]]
 
[[Категорија:Хришћанска теологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хипостаза”