Православни богословски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Прерађивање}}
{{Факултет
| назив = Универзитет у Београду - Православни богословски факултет
| изворно =
| лого =
Ред 12:
| седиште_град = [[Београд]]
| седиште_држава = [[Србија]]
| декан = Епископ др [[Иринеј Буловић]], редовни професор
| број_одсека = 2
| број_студената = <!-- није обавезно -->
| број_запослених = <!-- укупан број запослених; није обавезно -->
| број_наставног_особља = <!-- број професора, асистената итсл; није обавезно -->
| буџет = <!-- годишњи буџет факултета; није обавезно -->
| мрежно место = http://www.bfspc.bg.ac.rs
}}
 
'''Православни богословски факултет Универзитета у Београду''' је високошколска установа за [[Теологија|теолошке науке]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
 
== Историја ==
 
Високо школство [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] стварано је кроз векове не као свечана, раскошна надградња над основама црквеног и верског живота. Оно није неки луксузни украс црквене стварности него основна и суштинска потреба самог црквеног живота. Научна теологија је потребна свакој помесној Цркви ради чувања и правилног тумачења хришћанских истина, ради образовања [[свештенство|клира]] и ради правилног руковођења верским животом верних, пастве, народа Божјег. Висока, научна теологија се, дакле, нужно рађа из основних потреба живота Цркве - она је постулат живота [[Српска православна црква|Цркве]].
Линија 50 ⟶ 54:
 
9. јануара 2004. године, на предлог свих традиционалних цркава и верских заједница у Србији и уз подршку 22 факултета Универзитета у Београду, Влада Републике Србије донела је решење о оглашавању ништавим решења Владе Народне Републике Србије број 62, од 15. фебруара 1952. године, којим је Богословски факултет Српске православне цркве укинут као државна установа и искључен из састава Универзитета у Београду. Оглашавањем ништавим овог решења поништене су правне последице које је оно произвело током више од педесет година комунистичког режима и Православни богословски факултет Универзитета у Београду је поново заузео своје место под окриљем Београдског Универзитета.
 
== Познати студенти ==
 
Овај Факултет завршили су бројни каснији епископи, многи његови садашњи професори, као и професори богословија. Било је и странаца који су овде студирали, дипломирали (Руси, Чеси, Словаци, Румуни, Бугари, Грци, Албанци, Мађари, Немци, Американци итд.) и касније постајали професори универзитета, епископи и други црквени делатељи у својим земљама. Бивало је и студената других вероисповести који су овде студирали и дипломирали. Од значајнијих имена професора, стручних сарадника и студената Богословског факултета треба свакако поменути: библисту Димитрија Стефановића, литургичара Лазара Мирковића, етичара Атанасија Поповића, апологету Радивоја Јосића, византологе архимандрита Филарета (Гранића) и Драгутина Анастасијевића, историчара Радослава Грујића, библисту и археолога Душана Глумца, философа Борислава Лоренца, канонисту Сергија Троицког, догматичара архимандрита Јустина (Поповића) - који је од свог упокојења у локалним црквеним круговима поштован као Преподобни ава Јустин, историчара и аскетичара Викентија Фрадинског, библисту Милоша Ердељана, етичара Димитрија Димитријевића, канонисту Благоту Гардашевића, догматичара Стојана Гошевића, психолога и катихетичара Радмила Вучића, лингвисту Богољуба Ћирковића, библисту Емилијана Чарнића, апологету Лазара Милина, омилитичара Чедомира Драшковића, историчара Душана Кашића, блаженопочившег епископа шумадијског академика Саву (Вуковића), епископа бившег Захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), епископа будимског Данила (Крстића), Јована (Максимовића) - епископа Руске заграничне Цркве који је након упокојења поштован у локалним црквеним круговима као Св. Јован Шангајски, Николаја Зернова професора Оксфордског универзитета, Николаја Афанасјева професора Богословског института у Паризу, Василија Зјенковског, архимандрита Кипријана (Керна) професора Богословског института у Паризу, епископа Антонија (Бартошевића), академика Димитрија Богдановића.
 
== Данас ==
 
Факултет, са црквом посвећеном Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову и Светом Сави, факултетским интернатом, библиотеком и књижаром, налази се од септембра 1995. године, у новим, наменски грађеним просторијама у Београду у улици Мије Ковачевића 11б.
Линија 61 ⟶ 69:
Богословски факултет сваке године посебно обележава две славе: Светог Саву (14/27. јануар) и Светог апостола и јевађелисту Јована Богослова (8/21. мај).
 
== Види још ==
==Спољашње везе==
 
*[http://www.bfspc.bg.ac.rs Званични сајт Православног богословског факултета].
* [[Универзитет у Београду]]
* [[Богословија]]
 
== Спољашње везе ==
 
* [http://www.bfspc.bg.ac.rs ЗваничниЗванична сајтстраница Православног богословског факултета Универзитета у Београду].
 
{{Универзитет у Београду}}