Устав Југославије из 1974. — разлика између измена

'''Устав [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]''', донет [[фебруар]]а '''[[1974]]'''. године, извршио је значајне промене у друштвеном и економском уређењу земље.

Усвајању Устава претходили су значајни политички догађаји који су се догодили неколико година раније, а који су означили почетак федерализације земље. Најпре је у лето [[1966]]. године смењен са свих функција [[Александар Ранковић]], један од најближих сарадника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који је био противник федерализације. Победила је струја коју је предводио [[Едвард Кардељ]], и тако је почела постепена федерализација. Године [[1968]]. и [[1971]]. усвојени су амандмани на тадашњи савезни Устав, којима је (1971) уведено [[Председништво СФРЈ]] као колективни орган руковођења. Крајем исте године, смењено је комплетно републичко руководство [[СР Хрватска|СР Хрватске]] које је пропагирало националистичку политику. А у јесен идуће године ([[1972]]), извршена је кадровска чистка у руководству [[СР Србија|СР Србије]]. Након свега тога, све је било спремно за доношење новог савезног Устава.

По Уставу, сва власт припада ''„радничкој класи и радним људима“''. У друштвеном уређењу, покрајине у саставу [[СР Србија|СР Србије]] ([[САП Војводина]] и [[САП Косово]]) добиле су још већа права него што су имала раније. Покрајине су имале своја државна и партијска Председништва. Њихова територија није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине, aа покрајинске власти имале су чак право вета на одлуке власти у Србији.

Током јавне дискусије о предложеним променама устава, професор [[Правни_факултет_Универзитета_у_БеоградуПравни факултет Универзитета у Београду|Београдског правног факултета]], др. [[Михаило Ђурић]] осуђен је казну затвора након објаве одржаног говора у ком се противио спровођењу планираних уставних промена. Истичући да Југославија постаје само географски појам, на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа успоставља неколико независних, чак и међусобно супростављенихсупротстављених националних држава, проф. Ђурић је упозорио да преложенапредложена уставна промена не само што из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа, већ и одбацује саму идеју једне такве државне заједнице. Наглашавајући да уколико нешто још од ње и остане, то је само зато да бисмо у следећој фази промене имали шта да приведемо крају. <ref name="Smutnje" >{{cite journal|last=Ђурић|first=Михаило|title=Смишљене смутње|journal=Анали правног факултета у Београду|year=1971|volume=3|pages=230-233|issn=0003-2565}}</ref>

Највише примедби на такво уставно уређење имала је [[СР Србија]], што је било најприродније имајући у виду њену територијалну структуру. У почетку, тражило се од савезних власти да убеде покрајине да исправно интерпретирају Устав, по којем је Србија ипак била суверена република са одговарајућим степеном аутономије за своје покрајине. Међутим, након Кардељеве ([[1979]]) и Титове смрти ([[1980]]) све теже је било арбитрирати у споровима између република и покрајина. Средином [[1980е|1980-их]], српско руководство је све гласније тражило промену Устава, а не више само исправну интерпретацију. Почетком [[1987]], захваљујући настојањима српског руководства, Председништво СФРЈ иницирало је усвајање више од 130 амандмана. Међутим, нешто касније дошло је и до обрачуна унутар српског руководства. На [[Осма седница ЦК СКС|Осмој седници ЦК СК Србије]], септембра [[1987]]. године, победила је струја [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] која је енергично и оштро захтевала раскид са Уставом из '74. Тако је крајем [[1988]]. дошло до смене комплетних руководстава у обе покрајине, а у пролеће [[1989]]. године усвојени су амандмани на Устав Србије, који су знатно сузили овлашћења и права покрајина. Коначан раскид са уставним решењима из '74. Србија је завршила септембра [[1990]]. године, када је добила потпуно нови Устав.

У међувремену су и остале југословенске републике отпочеле раскид са Уставом из '74. [[Словенија]] је у марту [[1990]]. уклонила најпре из назива републике префикс "социјалистичка"''„социјалистичка“'', и истовремено усвојила низ амандмана који је раскинуо са социјалистичким уређењем. [[Хрватска]] је, након победе [[ХДЗ]] [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]], у лето [[1990]]. усвојила амандмане којима је такође избацила префикс ''„социјалистичка“'' и изменила републичке симболе, а у децембру [[1990]]. добила потпуно нови Устав. [[Босна и Херцеговина]] и [[Македонија]] су у јесен '90, након што су победиле антикомунистичке снаге, такође раскинуле са социјалистичким системом, а у [[Црна Гора|Црној Гори]] је раскид формално означен доношењем новог републичког Устава у јесен [[1992]]. године.