Горњи очњак — разлика између измена

м
navodnici
м (r2.7.1) (Бот Додаје: fi:Ylempi kulmahammas)
м (navodnici)
Лабијална површина има облик пентагона (петоугаоника) и конвексна је у оба правца. Максимум конвекситета се налази у цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу више је изражен мезијално. На лабијалној површини присутне су преклопне линије (у цервикалној трећини), које прате облик глеђно-цементног споја, и развојне депресије (мезиолабијална и дистолабијална) које деле ову површину на три лобуса (као код горњих [[секутићи|секутића]]). Средишњи лобус је боље изражен у односу на мезијални и дистални, па се назива лабијални квржични гребен и он дели лабијалну површину на два дела или фасете. Гребен полази са врха тзв. солитарне квржице [[очњаци|очњака]], која ломи сечивну ивицу на два неједнака дела. Квржица ({{јез-лат|cuspidus}}) има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]] и састоји се од четири гребена: лабијалног, палатиналног, мезијалног и дисталног. Врх квржице налази се изнад осе [[зуб]]а, али се касније помера дистално услед абразије. Квржица прелази [[оклузија|оклузалну раван]] осталих [[зуб]]а, али је код [[човек]]а то слабије изражено у поређењу са месождерима, што је одраз еволуције хуманог зубика.
 
Проксимални профили лабијалне површине су конвексни и конвергују ка врату [[зуб]]а. Конвекситет дисталне стране је боље изражен и висина контуре се налази у средњој трећини, док је на мезијалној она локализована ближе сечивној ивици. Сечивна ивица је "преломљена"„преломљена“ врхом солитарне квржице и маркирана мезијалним и дисталним „раменом“ ({{јез-лат|eminentio canini}}). Цервикална линија је конвексна у правцу корена [[зуб]]а.
 
===Палатинални аспект===
1.572.075

измена