Граднулица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 6:
До 18. века Граднулица је била самостално село близу ''Бечкерека''. Основана је у [[Средњи вијек|средњем веку]] на обалама [[Бегеј]]а. Већину становништва чинили су [[Срби]].
 
Постоји прича о православноме манастиру који се налазио на месту данашње Ваведенске цркве. Име манастира је било ''Дреновац'', и био је окружен дубоком шумом. Првобитни манастир Дреновац је у ствари премештен са локације између данашњег Стајићева, Перлеза и Ботоша, одакле је пренета Света трпеза, која је и данас у Ваведењској цркви у Граднулици. Овде се чува и копија чувене чудотворне бездинске Богородичине иконе, која је на богородичином престолу у броду Ваведењске цркве. Један од најпознатијих свештеника био је [[Рафаило Банатски]], мисионар из манастира [[Хиландар]], са [[Света гора|Свете горе]]. Његов гроб налази се у капели поред цркве, и место је ходочашћа многих православних верника. Ово место, где се налази Ваведенска црква, било је, и даље јесте историјско средиште Граднулице. Поред цркве је било прво граднуличко српско православно гробље, чији се трагови још могу опазити у порти граднуличке цркве. Сећање на стари манастир Дреновац у народу је очувано и у имену улице која се зове "Манастирска"„Манастирска“.
У порти ове цркве постоји храст чије је дебло и данас сачувано. С њега је капљала водица која је била лековита и верници су њену лековитост приписивали Светом Рафаилу Банатском, коме је над гробом поред Ваведењске цркве подигнута мала капела. Још старије предање памти да је „у доба силног српског цара Стефана ишла литија око овог храста на празник Духова и резао се колач"колач“.
 
У главној граднуличкој улици која данас носи назив "Цара„Цара Душана"Душана“ је Константин Данил имао сликарску радионицу. У 2007. години је у овој улици отворен први зрењанински правни факултет.
На југу Граднулице била је кућа породице Варади, која је уништена приликом реконструкције градског саобраћаја, кад је изграђена "Магистрала"„Магистрала“.
 
На северу Граднулице налази се стадион и просторије Спортског клуба "Граднулица"„Граднулица“. Месна заједница Граднулица данас поред старе историјске граднулице обухвата и насеља Аљмачки крај, Ливаде, Бикарница и Гувно. Аљмачки крај је насељен у XVIII веку, породицама Срба граничара из села Алмаш код Новог Сада, који су отпуштени из службе. На месту њиховог првобитног насеља је данас Ђурђевска улица. Остали делови садашње Граднулице су подигнути после Другог светског рата.
 
== Име ==
Ред 40:
== Привреда ==
 
Граднулица је настала као приградско српско насеље. Становништво се до Другог светског рата углавном бавило пољопривредном производњом (углавном ратарством. На северу насеља је била циглана "[[Тоза Марковић]]". После рата је отворен погон текстилне индустрије "Славица"Славица“ Становништво је после 1950 масовно почело да се опредељује за индустријску производњу и услужне делатности.
{{Commonscat|Gradnulica}}