Гргур Бранковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Зета - Changed link(s) to Зета (држава) |
м navodnici |
||
Ред 4:
По доласку на власт Ђурађ је потписао са Турцима вазални уговор по коме је дао неке већ од турака освојене територије и плаћао харач Турцима као и његов ујак [[Стефан Лазаревић]] а Гргур је био обавезан да командује одредима који помажу Турке у походима. После похода на [[Солун]] [[1430]]. године Гргур се у боју истакао и био посебно награђен од султана [[Мурат II|Мурата II]]. У то време Турци су помогли Ђурђу и заједно са Гргуром повратили изгубљене територије у [[Зета (држава)|Зети]] које је узурпирао даљи рођак Балшића Стефан Марамонте.
Турски напад на српску престоницу [[Смедерево]] почео је [[1439]]. године. Мурату II је досадило да Ђурађ све време седи на две столице – угарској и турској. Гргурова брат [[Стефан Бранковић |Стефан]] био је задржан у Турској као талац, сестра [[султанија Мара (Бранковић)|Мара]] је била у Муратовом харему а мајка, отац и најмлађи брат Лазар кренилу су у бекство у Угарску. Гргур је са народом бранио [[Смедерево]] уз помоћ свог ујака Томе Кантакузен. После три месеца борбе утврђени град је пао због недостатка намирница и Гргур се предао Турцима. Добио је као вазал већи део земље који је поседовао његов деда [[Вук Бранковић]]. Да ово није вазалство већ сужањство Турци су брзо показали јер су га одвели у заточеништву код брата [[Стефан Бранковић |Стефана]] који је у Турској био још од Марине
Када је деспотовина већ била у расулу под турским налетом а само Ново Брдо се још увек бранило Ђурађ се тајно дописивао са децом у Турској. Ово је био повод да Мурат II [[1441]]. нареди ослепљење Гргура и [[Стефан Бранковић|Стефана]] у далеком граду Токату, а узрок је било стално Ђурђево шуровање са Угарима. [[Султанија Мара (Бранковић)|Султанија Мара]], када је сазнала, молила је за поштеду браће и султан се сажали али већ је било касно јер гласник није стигао да јави поништење казне. Године [[1443]]. Ђурађ је на страни Угара против Турака и после тог рата договара се са султаном да му врати српске земље, градове и заробљене синове. Кад је видео слепе синове Ђурађ је пао у несвест од жалости.
| |||