Храм — разлика између измена

'''Храм''' је тип објекта који се користи за религијске и духовне активности као што су молитве или жртвовање те за сличне религијске процесе. Храм је генерални [[архитектура|архитектонски]] израз за молитвене објекте.

== Историја европских храмова ==

 

У [[религија]]ма древне [[Европа|Европе]], храм је првенствено сматран кућом бога, а не местом за окупљање верника. Настанак храма се повезује са религијама које имају антропоморфна божанства, пре свега са [[старогрчка религија|старогрчком]]. [[грађевина|Грађевине]] које су биле намењене култу су постојале и у [[крит]]ско-[[микенска религија|микенској]] [[епоха|епохи]], али није сигурно да су имале функцију храма. Најстарије грчке грађевине тог типа датирају из [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]] Биле су од [[дрво|дрвета]], а имале су [[статуа|статуу]] (у одаји која се звала [[наос]] или [[цела]]) бога коме је храм посвећен и [[жртвеник]] наспрам улаза. Најчешће су правоугаоне грађевине, усмерене од истока ка западу, али су познати и други облици, као и величине. Темељи ([[стереобат]]) су укопавани у земљу. Често се испред наоса налази предворје, [[пронаос]], а иза мања просторија за чување заветних дарова ([[опистодом]]) или која служи за [[пророчанство|прорицање]] ([[адитон]]). Мањи храмови имају [[стуб]]ове (који належу на тзв. [[стилобат]]) на [[фасада|фасади]] ([[простилос]]) или на својим ужим странама ([[амфипростилос]]), док велики, камени храмови од [[6. век п. н. е.|6. века п. н. е.]] у Грчкој, али и неким другим местима су окружени стубовима ([[периптерос]]), који су некада и удвојени ([[диптерос]]). Постојали су, али ређе и храмови кружне основе ([[толои]]), који су понекад такође били окружени стубовима. Храм је грађен од [[тесаник]]а који су спојени [[метал]]ним [[клин]]овима, тако да су најниже постављени тесаници двоструко већи од осталих. [[Кров]] је двосливан, са [[забат]]има на ужим странама. Око храма је освећен простор, који се назива [[теменос]] и који је ограђен зидом. [[стари Рим|Римски]] храмови су грађени по узору на грчке, али и [[етрурци|етрурске]]. Подизани су на високом [[подијум]]у, за разлику од грчких, који су подизани на ниском и степенастом ([[крепис]]) и врло су ретко били окружени стубовима. Етрурски храмови нису довољно познати јер су били грађени од дрвета, али утврђено је да су подизани на подијуму, имали пронаос и често и три целе. Да би се дрво одржало, користила се [[теракота]]. Кров је био исти као код грчких храмова.<ref>Цермановић-Кузмановић, А. & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref><ref>Драгослав Срејовић. 1997. Археолошки лексикон. Савремена администрација. Београд.</ref>

{{извори}}

==Спољашње везе==

* [http://www.etymonline.com/index.php?search=temple&searchmode=none|Etymology online – distinct for the religious and anatomical terms]

* [http://www.aldokkan.com/art/temple.htm Comparison between Egyptian and Greek temples]