Окупација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.6.4) (Робот мења: pt:Ocupação estrangeira; козметичке промене
Ред 1:
'''Ратна окупација''' представља заузимање и контролу дела или целокупне [[територија|територије]] једне земље од стране оружаних снага друге земље.
 
== Појам ==
 
Појам ратне окупације може се посматрати са становишта дефиниције ратне окупације и разликовања окупације од анексије.
[[Међународно право]] има посебан изграђен систем правила за ратну окупацију као посебан појам различит од мирне, мирнодопске окупације која се може десити у најразличитијим околностима и чија легитимност зависи од посебног скупа правила. Дефиницију ратне окупације, за коју се може рећи да је општеприхваћена и неспорна у теорији и пракси, даје [[Хашки правилник из 1907. године]], иначе анекс [[Хашка конвенција из 1907. године|Хашке конвенције из 1907. године]] у члану 42 :
 
{{цитат|Територија се сматра окупираном када се стварно налази под влашћу непријатељске армије.
Окупација се простире само на територију на којој је та власт успостављена и у могућности да врши власт.|из Хашке конвенције}}
 
Однос ратне окупације и [[анексија|анексије]] дуго је био однос истоветности јер се фактичка власт изједначавала и са правном. Евентуална каснија легализација територијалних освајања (кроз одређени мировни споразум и др.) била је пожељна, али не и неопходна. Тек у ново доба појмови се раздвајају, па и савремено регулисање ове материје показује да је став прихваћен у међународном праву тај да је ратна окупација факт, иако регулисан одређеним нормама, те да се никако не сме изједначавати са [[сувереност|сувереношћу]] на одређеној територији. Читав низ правних правила усмерен је управо на то да се окупирајућа сила спречи да спроводи мере против легалне власти и врши поступке који су по природи ствари резервисане за државу чија је то територија.
 
== Правни извори ==
 
Стварање правних извора који ће регулисати материју ратне окупације везано је пре свега за [[XX век]]. Раније се може говорити о одређеним обичајима или пак спорадичној, споредној и необавезујућој регулативи или примени уз помоћ аналогије правила [[ратно право|ратног права]] уопште.
Први релевантан извор је Хашки правилник уз Хашку конвенцију из 1907. г. До потребе даљег регулисања ове материје дошло је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и свега шта су чиниле окупаторске војске зараћених страна на окупираним територијама, уопште не примењујући или примењујући крајње селективно одредбе хашких докумената. Од значаја су [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. г.]] (позната и као [[Женевска конвенција о заштити грађанских лица за време рата из 1949. г.|IV Женевска конвенција]]) и [[Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба из 1954. године]].
Релевантан извор је и Протокол I везан за IV Женевску конвенцију сачињен [[8. октобар|8. октобра]] [[1977]]. године.
Правила везана за ратну окупацију могу се евентуално наћи и у неким другим документима, али је то пре свега узгредно регулисано. Наравно, у ситуацијама ратне окупације могућа је примена и других правила ратног права што зависи од конкретне ситуације.
 
== Примери ратне окупације данас ==
 
Као релативно најчистији пример окупације наводи се мароканска окупација [[Западна Сахара|Западне Сахаре]], коју је [[Мароко]] самовласно анектирао иако на тој територији постоји и друга власт ([[Сахрави Арапска Демократска Република]]) коју признају 43 земље света.
Ред 29:
== Референце ==
 
* Аврамов С., Крећа М., ''Међународно јавно право'', Београд 2006. ISBN 86-7549-523-4
 
== Спољашње везе ==
* [http://lawofwar.org/Occupation.htm Belligerent Occupation]{{en}}
* [http://www.crimesofwar.org/print/onnews/iraq5-print.html The Law of Belligerent Occupation Michal N. Schmitt (regarding occupation of Iraq)]{{en}}
Ред 64:
[[nrm:Otchupâtion]]
[[pl:Okupacja wojenna]]
[[pt:Ocupação militarestrangeira]]
[[ru:Оккупация]]
[[sk:Vojenská okupácia]]