Феликс Дзержински — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Биографија | име = Феликс | презиме = Џержински | слика = Felix Dzerzhinsky 1919.jpg | ...
(нема разлике)

Верзија на датум 9. април 2011. у 18:10

Феликс Едмундович Џержински (пољ. Feliks Dzierżyński, рус. Феликс Эдмундович Дзержинский; 11. септембар 1877 - 20. јул 1926) био је комунистички револуционар, учесник Октобарске револуције и први директор совјетске тајне полиције Чеке.

Феликс Џержински
Датотека:Felix Dzerzhinsky 1919.jpg
Феликс Џержински 1919. године
Пуно имеФеликс Едмундович Џержински
Датум рођења(1877-09-11)11. септембар 1877.
Место рођењаИвијанец
 Руска Империја
Датум смрти20. јул 1926.(1926-07-20) (48 год.)
Место смртиМосква
 Совјетски Савез

Биографија

Феликс Џержински рођен је на имању Џержиново (западна Белорусија), у породици која је припадала пољској шљахти. Кренуо је на школовање у Руску гимназију у Вилниусу, али је пре матуре био избачен због „револуционарне активности“.

Године 1899. био је један од оснивача Социјалдемократске партије Краљевства Пољске и Литве. Био је хапшен због револуционарних активности 1897. и 1900. године, када је оба пута послан у Сибир, али је оба пута побегао. Након тога се у Берлину упознао са Розом Луксембург и Леом Јогичесом, двоје значајних вођа пољског социјалдемократског покрета. Они су с временом стекли значајан утицај у Партији.

Џержински је на неко време престао да делује у радничком покрету након смрти његове супруге 1904. године, али се, након избијања Руске револуције 1905. године, поновно активирао. Након пропасти револуције, поново је неко време био затворен, али је успео да побегне.

Од 1910. године, Џержински је боравио у Пољској, где је управљао Социјалдемократском партијом, рискирајући да га ухвате. Полиција је коначно успела да га ухити 1912. године, након чега је наредне четири и по године казну издржавао у Варшавској цитадели. Након почетка Првог светског рата, Џержински је са осталим кажњеницима премештен из Пољске у руски град Орјол. Године 1916. премештен је у затвор Бутрики у Москви. Након избијања Фебруарске револуције, Џержински је пуштен из затвора и почео да организује пољске избеглице за повратак у Пољску да се тамо боре за револуцију. Међутим, остао је у Москви и постао члан Руске социјал-демократске радничке партије (бољшевика). У априлу је постао члан Московског комитета бољшевика, а касније је изабран у Извршни комитет московског совјета. Тада је успоставио добре односе са Лењином.

Крајем јула, Џержински је изабран у Бољшевички централни комитет на Шестом конгресу РСДРП (б). Након тога је премештен из Москве у Петроград на нове дужности. Учествовао је на седници Централног комитета у октобру и подупро Лењинове захтеве за дизањем револуције. Након победе бољшевика, Лењин је Џержинског задужио за организовање борбе против потенцијалних и стварних унутарњих непријатеља. Веће народних комесара је, 20. децембра 1917. године, званично успоставило организацију за борбу против контрареволуције и саботаже, популарно знану под имено Чека, а Џержински је постао њен први директор.

По појачавању Руског грађанског рата, Чека је појачала своје дејствовање против контрареволуционара и осталих противника нове власти. Након завршетка грађанског рата, 1922. године, Чека је формирана у тзв. Државни политички директорат (рус. ГПУ), као одељење НКВД-а. Џержински је за то време, од 1921. до 1924. године, био министар унутарњих послова, директор Чеке/ГПУ-а, министар за комуникације и директор Весенке (врховно веће народне економије).

Умро је од срчаног удара 20. јула 1926. године у Москви, убрзо након двочасовног говора у бољшевичком Централном комитету усмереног против опозиције на челу с Лавом Троцким, Григоријем Зиновјевим и Левом Камењевим.

Наслеђе

 
Статуа Феликса Џержинског у Дњепродзержинску, Украјина

Након његове смрти, по Џержинском је назван један од два пољска аутономна дистрикта у Совјетском Савезу. Главни град тог дистрикта, Џјаржинск, од 15. марта 1932. године такође је назван по њему. Дистрикт је распуштен 1935. године, када је већина његове администрације страдала у Стаљинским чисткама.

По Џержинском је диљем Совјетског Савеза било названо шест градова. Осим Џјаржинска, по њему је назван и град Дзержинск, три града у данашњој Русији, названа Џержинскиј, и град Џержинск у Доњецкој области, Украјина. Украјинско село у Житомирској области носило је име Џержинск до 2005. године, када је преименовано у Романив. У Стаљинграду је по њему била названа фабрика трактора. Након успостављања НР Пољске, велик број тргова и улица назван је њему у част. Након пада комунизма у Пољској измењена су сва имена улица и тргова који су носили његово име и уклоњене његове статуе.

У Москви се од 1958. године у близини седишта КГБ-а, на тргу Лубјанка, налазио велики гвоздени споменик Феликса Џержинског, популарно званог „гвоздени Феликс“. Споменик су, августа 1991. године, срушили противници комунистичког режима. Године 2002., московски градоначелник Јуриј Лужков предложио је обнављање споменика, али се томе успротивила опозиција на челу с либералима и влада у Кремљу.

У главном граду Белорусије, Минску, маја 2006. године подигнута је бронзана реплика споменика „гвоздени Феликс“ пред војном академијом.

Спољашње везе