Свети Вид — разлика између измена

87 бајтова уклоњено ,  пре 9 година
нема резимеа измене
м (r2.7.1) (Робот додаје: no:Vitus)
| држава_смрти = [[Римско царство]]
}}
'''Свети Вид''' ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}, у преводу са латинског светиСвети Витус) је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља. Рођен је на [[Сицилија|Сицилији]], а погубљен у [[Рим|Риму]]у [[303]]. године у време прогона хришћана под царевима [[Диоклецијан|Диоклецијаном]] и [[Максимијан|Максимијаном]]. [[Римокатоличка црква]] га прославља [[15. јун|15. јуна]]а.
 
Према делу ''„Мучеништво свСв. Вида“'' написаном крајем [[6. век|6. века]]а, свСв. Вид се родио крајем [[3. век|3. века]]а у богатој многобожачкој породици на југозападу Сицилије. Хришћанство је као дете примио од свог тутора Модеста и његове жене Крешчентије, која је била Видова дадиља. Бежећи од свог оца који је на силу желео да га одврати од хришћанства, Вид са својим тутором и дадиљом бежи у [[Базиликата|Луканију]], где су све троје касније ухапшени као хришћани и спроведени у [[Рим]]. Према легенди, у Риму је млади Вид учинио много чуда, међу којима се наводи и исцељење Диоклецијановог сина. Упркос свему, са својим пратиоцима је осуђен на смрт и погубљен [[303]]. године бацањем у котао са врелим уљем. Према легенди, из тог котла га је још живог извео анђео који га је вратио у Луканију, где је коначно умро.
 
Године [[756]], мошти свСв. Вида су пренете у [[Париз]], одакле су [[836]]. предате [[Бенедиктинци|бенедиктанском]] манастиру [[Корвеј (манастир)|Корвеј]] у [[Немачка|Немачкој]], који постаје средиште поштовања овог светитеља. [[Катедрала светогСветог Вида]] у [[Праг|Прагу]], једна од највелелепнијих катедрала изграђених у [[Готика|готском стилу]], највећа и најзначајнија црква у данашњој [[Чешка Република|Чешкој]] и седиште [[Чешка надбискупија|Чешке надбискупије]], изграђена је у славу свСв. Вида након што је [[Свети Вацлав|св. Вацлав]], чешки кнез, пренео део његових моштију из Корвеја у Праг [[925]]. године.
 
== Култ светогСветог Вида ==
[[Слика:Ples_Svetog_Vida.jpg|мини|лево|250п|''Плес светог Вида'']]
Култ св. Вида почиње да се шири у [[6. век|6. веку]] из италијанске покрајине Луканије (данашња [[Базиликата]]), одакле се шири по целој [[Италија|Италији]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Сардинија|Сардинији]], а одатле и у осталим земљама и народима под јурисдикцијом [[Римска патријаршија|Римске патријаршије]], укључујући и [[Германи|Германе]] и [[Западни Словени|Западне]] и [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. О његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (Vitus) на латинском, Гвидо и Вито (Guido, Vito) на италијанском, Гај (Guy) на француском, Вајт у германским језицима (Weit, Veit), Вит код Западних Словена (Vith, Vit, Wit) и Вид код Јужних Словена. Током [[Средњи век|средњег века]] било је око 1.300 цркви и манастира где се поштовао св. Вид као заштитник, а чак 150 је тврдило да поседује део његових моштију. Помиње се и у [[Византија|византијским]] изворима, што сведочи да је његов култ био познат и у областима под [[Васељенска патријаршија|Цариградском патријаршијом]].
 
[[Слика:Ples_Svetog_Vida.jpg|мини|лево|250п|''Плес светогСветог Вида'']]
Током касног средњег века, у Немачкој се раширио тзв. ''[[Плес светог Вида|плес св. Вида]]'', обичај прослављања овог светитеља колективним плесом до исцрпљења који се одвијао у масовним светковинама пред његовим кипом. Овај плес се проширио на [[Чешка|чешке]] и [[Пољска|пољске]] крајеве и за њега се веровало да лечи од душевних болести, опседнусти и [[Епилепсија|епилепсије]]. То је довело до тога да се св. Вид сматра патроном играча и забављача и исцелитељем епилепсије и заштитником душевно оболелих и опседнутих.
 
Култ свСв. Вида почиње да се шири у [[6. век|6. веку]]у из италијанске покрајине Луканије (данашња [[Базиликата]]), одакле се шири по целој [[Италија|Италији]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Сардинија|Сардинији]], а одатле и у осталим земљама и народима под јурисдикцијом [[Римска патријаршија|Римске патријаршије]], укључујући и [[Германи|Германе]] и [[Западни Словени|Западне]] и [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. О његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (Vitus) на латинском, Гвидо и Вито (Guido, Vito) на италијанском, Гај (Guy) на француском, Вајт у германским језицима (Weit, Veit), Вит код Западних Словена (Vith, Vit, Wit) и Вид код Јужних Словена. Током [[Средњи век|средњег века]] било је око 1.300 цркви и манастира где се поштовао свСв. Вид као заштитник, а чак 150 је тврдило да поседује део његових моштију. Помиње се и у [[Византија|византијским]] изворима, што сведочи да је његов култ био познат и у областима под [[ВасељенскаЦариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]].
[[Слика:Sveti_Vid_stendarac_180408.jpg|мини|десно|150п|''Свети Вид'', [[Ријека (град)|Ријека]]]]У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св. Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида. У народној медицини позната је и [[Видова трава]], која се користи за јачање вида и код очних инфекција.
 
Током касног средњег века, у Немачкој се раширио тзв. ''[[Плес светог Вида|плес св.Светог Вида]]'', обичај прослављања овог светитеља колективним плесом до исцрпљења који се одвијао у масовним светковинама пред његовим кипом. Овај плес се проширио на [[Чешка|чешке]] и [[Пољска|пољске]] крајеве и за њега се веровало да лечи од душевних болести, опседнусти и [[Епилепсија|епилепсије]]. То је довело до тога да се св. Вид сматра патроном играча и забављача и исцелитељем епилепсије и заштитником душевно оболелих и опседнутих.
Традиционално се представља као младић са палмом, понекад са гавраном и лавом. Најучесталија иконографска представа св. Вида је представа лепог и богато одевеног младића у котлу, са палмом у руци.
 
[[Слика:Sveti_Vid_stendarac_180408.jpg|мини|десно|150п|''Свети Вид'', [[Ријека (град)|Ријека]]]]
Сматра се патроном [[Чеси|Чеха]], [[Праг|Прага]], [[Саксонија|Саксоније]] и града [[Ријека (град)|Ријеке]]. О популарности овог светитеља на словенском Јадрану сведоче цркве посвећене св. Виду и топоними попут насеља [[Свети Вид (Крк)|Св. Вид]] на [[Крк (острво)|Крку]] или брда [[Свети Вид (брдо)|Св. Вид]] у [[Бока которска|Боки которској]].
 
[[Слика:Sveti_Vid_stendarac_180408.jpg|мини|десно|150п|''Свети Вид'', [[Ријека (град)|Ријека]]]]У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св. Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида. У народној медицини позната је и [[Видова трава]], која се користи за јачање вида и код очних инфекција.
==Дан светог Вида==
 
Традиционално се представља као младић са палмом, понекад са гавраном и лавом. Најучесталија иконографска представа свСв. Вида је представа лепог и богато одевеног младића у котлу, са палмом у руци.
Римска патријаршија и каснија Римокатоличка црква дан св. Вида традиционално обележава [[15. јун|15. јуна]]. Овај дан је и градска слава хрватског града Ријеке, чији се св. Вид сматра заштитником.
 
Сматра се патроном [[Чеси|Чеха]], [[Праг|Прага]], [[Саксонија|Саксоније]] и града [[Ријека (град)|Ријеке]]. О популарности овог светитеља на словенском Јадрану сведоче цркве посвећене свСв. Виду и топоними попут насеља [[Свети Вид (Крк)|Св. Вид]] на [[Крк (острво)|Крку]] или брда [[Свети Вид (брдо)|Св. Вид]] у [[Бока которска|Боки которској]].
 
== Дан светогСветог Вида ==
 
[[Римска патријаршија]] и каснија [[Римокатоличка црква]] дан свСв. Вида традиционално обележава [[15. јун|15. јуна]]а. Овај дан је и градска слава хрватског града Ријеке, чији се свСв. Вид сматра заштитником.
 
У [[Православна црква|Православној цркви]] се свСв. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, али његов култ није јак. Упадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такође 15. јуна (у [[20. век|20]]. и [[21. век|21. веку]]у, [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]) и памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]]. С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Свети Амос|свСв. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|свСв. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са свСв. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом свСв. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом свСв. Вида, а код западних Словена култом свСв. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају свСв. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
 
У [[Православна црква|Православној цркви]] се св. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, али његов култ није јак. Упадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такође 15. јуна (у [[20. век|20]]. и [[21. век|21. веку]], [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]) и памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]]. С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Свети Амос|св. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|св. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са св. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом св. Вида, а код западних Словена култом св. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
{{Commonscat|Vitus}}