Анаграм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 7:
== Историјат ==
Као и за многе друге ствари у [[стари век|старом веку]], за развој анаграма заслужни су [[Грци|Грци]]. Према неким историчарима, први анаграмиста био је чувени математичар и филозоф [[Питагора|Питагора]] (570-495 п.н.е.). Питагора је, наводно, кроз анаграме приказивао своја филозофска схватања. Ипак, пошто нема његових сачуваних анаграма, енигмати су за првог састављача прогласили [[Ликофрон|Ликофрона]], песника и филозофа из трећег века п.н.е. Ликофрон, који је радио у александријској библиотеци, своје прве анаграме посветио је краљу [[Птолемеј II Филаделф|Птолемеју II]] и краљици Арсиноји.
Анаграмирање је постало нарочито популарно у [[средњи век|средњем веку]] када су многи владари и племићи тражили да се од њиховог [[име]]на сачини анаграмирањем неки прихватљив и похвалан израз (подругљив, ако су у питању били непријатељи). Анаграми су били и у службеној употреби као једна од [[криптографија|криптографских метода]] и као подесно средство за [[шифровање]], односно тајну преписку. Технички прогрес је у међувремену за то усавршио друге методе, па је престала потреба за применом анаграма у овој области. Статус загонетке (енигматског састава) стекао је на прелазу из [[18. век|18]]. у [[19. век]], када је постао средство разоноде и стекао је велику популарност.
| |||