|
'''Анаграм''' (или преметаљка) је врста [[загонетка|загонетке]] у којој се преметањем [[слово|слова]] неке речи или израза добија нова реч или израз. Као ефектан пример може да нам послужи анаграм ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА (решење: ''нудистичка плажа''), аутора [[Златан Чоп|Златана Чопа]]. За анаграм може да се користи и назив „преметаљка“.
== Елементи анаграма ==
Главни елементи сваког анаграма, као загонетке, су ''поставка'', која се решавачу ставља на увид, и ''решење''. У горњем примеру поставка је ЛАЖНИ СТИД КУПАЧА, а решење је НУДИСТИЧКА ПЛАЖА. У конкурсимасастављачким за састављање анаграматакмичењима иде се обрнутим путем: даје се решење, на основу кога [[енигмате|енигмате]] треба да саставе што ефектнији анаграм. Ако поставка и решење нису ни у каквој вези, у питању је само обично преметање слова (нпр. ОРТОПЕД – ТОРПЕДО).
== Историјат ==
Као и за многе друге ствари у [[стари век|старом веку]], за развој анаграма заслужни су [[Грци|Грци]]. Према неким историчарима, први анаграмиста био је чувени математичар и филозоф [[Питагора|Питагора]] (570-495 п.н.е.). Питагора је, наводно, кроз анаграме приказивао своја филозофска схватања. Ипак, пошто нема његових сачуваних анаграма, енигматитеоретичари енигматике су за првог састављачаанаграмисту прогласили [[Ликофрон|Ликофрона]], песника и филозофа из трећег3. века п.н.е. Ликофрон, који је радио у [[Александрија|александријској]] библиотеци, своје прве анаграме посветио је посветио краљу [[Птолемеј II Филаделф|Птолемеју II]] и краљици Арсиноји.
Анаграмирање је постало нарочито популарно у [[средњи век|средњем веку]], када су многи владари и племићи тражили да се од њиховогслова нечијег [[име]]на преметањем сачини анаграмирањем неки прихватљив и похвалан израз, тврдња или реченица (уколико су у питању они сами) или подругљив, (ако су у питању били непријатељи). Анаграми су били и у службеној употреби као једна од [[криптографија|криптографских метода]] и као подесно средство за [[шифровање]], односно тајну преписку. ТехничкиПроналаском прогресдругих, јебољих уметода међувременушифровања за то усавршио друге методе, папрестала је престала потреба за применомкоришћењем анаграма у овој области. СтатусАнаграм је статус загонетке (енигматског састава) стекао је на прелазу из [[18. век|18]]. у [[19. век]], када је постао популарно средство разоноде и стекао је велику популарност.
== Квалитет анаграма ==
Постоји више критеријума за вредновање анаграма, којии они имају различиту тежину у процењивању. УколикоАнаграм сеје тиутолико критеријумиквалитетнији испуне,што анаграмје севише моженаведених сматратикритеријума квалитетнимиспуњено.
*''Логичка веза поставке и решења'' - код анаграма као загонетке ова два елемента морају бити у што тешњој вези , и од чегате у највећој меривезе зависи његови квалитет анаграма. Тако сачињен анаграм је разумљив , и најчешће нису потребна никаква додатна објашњења за његово решавање. Пример: КРАСАН ЈЕ ОДМОР (Јадранско море) , (аутор: Марко Крвавица ). ▼
*''Избегавање понављања истих речи или речи са истим кореном у поставци и решењу'' – Иста реч не може да постоји и у поставци и у решењу, а такође ни речи са истим кореном. Понекад се може толерисати неко мање понављање уколико је ауторска идеја важнија од тог техничког недостатка. ▼▲*''Логичка веза поставке и решења'' - код анаграма као загонетке ова два елемента морају бити у што тешњој вези, од чега у највећој мери зависи његов квалитет. Тако сачињен анаграм је разумљив, и најчешће нису потребна никаква додатна објашњења за његово решавање. Пример: КРАСАН ЈЕ ОДМОР (Јадранско море), аутор: Марко Крвавица.
▲*''Избегавање понављања истих речи у поставци и решењу'' – Иста реч не може да постоји и у поставци и у решењу, а такође ни речи са истим кореном. Понекад се може толерисати неко мање понављање уколико је ауторска идеја важнија од тог техничког недостатка.
*''Граматичка исправност'' – и поставка и решење треба да буду граматички исправни, без мешања страних и домаћих речи и фраза, са што мање или сасвим без узвика типа „О“, „Е“, „АО“ и сл.
*''Степен испремештаности слова'' – идеално би било да сва слова промене места, што најчешће није могуће, али се тежи да тај степен''испретураност'' буде што већивећа.
*''Дужина поставке, односно решења'' – иако овај критеријум нема већу тежину јербудући да се и од краће поставке може направити добар анаграм, алипоједини гасастављачи ипакму појединипридају састављачивећу ценеважност. Дакле, пожељно је да буде и у решењу и у поставци што више што дужих речи.
*''Структура слова'' – премда ни овај критеријум нема већи значај, треба напоменути да се више вреднују они анаграми који садрже штовећи више наших такозванихброј „нефреквентних слова“ српског језика као што су „ђ“, „ж“, „љ“, „њ“, „ћ“, „ф“, „х“, „џ“.
*''Избор теме'' – пожељно је, па и неопходно, да анаграми буду тематски актуелни и, колико је то могуће, да прате сваактуелна друштвена збивања. Пример за то су тзв. насловни анаграми, где се тражи ко ће на основуод неког наслова са прве странице дневних новина дапокушава направити сачиништо најбољиефектнији анаграм. Рецимо, од наслова „Ратне стрепње“ направљен је анаграм СТРАНЕ ПРЕТЊЕ. У сваком случају, треба бирати теме које се односе на области значајне за [[општа култура|општу културу]] најширег круга решавача, избегавати непознате личности, превише стручне термине познате само малом броју људи, стране речи итд.
== Логогрифни анаграми ==
| 