Илија Гутеша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 28:
Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, [[1874]]. и [[1881]]. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је [[25. мај]]а [[1868]]. године. Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године [[1878]]. постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва "Човечанство" за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге "-{Croatia}-".
 
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу [[Срби|Срба]], [[Хрват]]а, [[Словенац]]а и [[Муслимани (народ)|Муслимана]].<ref>Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>
 
Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били [[Јован Јовановић Змај]], [[Михајло Полит-Десанчић]], [[Богдан Медаковић]], барон [[Јован Живковић]] и прота [[Манојло Грбић]], који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као "обзораши", [[1890]]. године.