Игмански марш — разлика између измена

ИзбилаПретходница смоколоне је избила у подножје Игмана око 22 часа. Било нам је потребно још само мало времена да изамакнемоколона замакне у игманске шуме и да тада престану све опасности које су нам претиле бригади, док смоје пролазилипролазила поред непријатељских упоришта. Чим смоје чело колоне избилиизбило на пут Сарајево-[[Блажуј]], I батаљон је истурио II чету да обезбеди правац од Сарајева, а део III чете према Блажују. Тада је II батаљон преузео улогу претходнице.

У подножју Игмана растали смобригада се растала од својих водича - бораца Семизовачке чете Црновршког батаљона. НисмоБригада није више билибила у опсности опасности, али они јесу. Морали су се вратити истим путем.

КренулиБригада смоје кренула уз Игман. На домаку потпуног успеха наишлинаишла смоје на нову препреку. Пут уз Игман најпре је водио косо уз једну страну, а затим, на око 300 метара од пута, нагло скреће, готово вертикално уз брдо. на тој стрмини пут је био залеђен, а лед покривен танким слојем снега.Оклизнули смоМноги су се на њему оклизнули, падали и поново, крајњим напором, често, пузећи, савлађивали ту поледицу. Најтеже је било проћи са натовареним коњима. Њихове мале, босанске потковице, с ексерима мале главе, или стари поткови, више су „помагале“ коњима да се клижу него да пређу преко леда.На Колона је на том опасном месту застајали смозастајала и гомилали,агомилала опасностсе. Опасност је расла.Збијени наЦела маломколона прсторусе, нашлизбијена смона семалом простору, нашла на делу пута уз Игман и на друму Сарајево-Блажуј. Са друма је био очишћен снег и њиме се могла појавити непријатељска моторизација.

Командант наше бригаде Коча Поповић је дошао да види зашто смоје колона застализастала. Видећи разлог, наредио је да се секирама разбије лед, а да се коњи растоваре.Прихватили смоБорци су прихватили митраљезе, минобацаче и другу опрему, коју смо носили је на раменима и извлачили коње уз ту стравичну стрмину. БилиЉуди су на њој смобили издржљивији од коња!

Застој у подножју Игмана, на ретко виђеној хладноћи,био намнајвећи је највећи узрочник промрзавања великог броја бораца.Бивало намБорцима је бивало све хладније. Узалуд смосу се све више утезали, цупкали у месту. Није више ни то помагало. Неки борци с краја колоне, које су још били у селу, ису могли поднети све јачу хладноћу и ушли су у куће, да се огреју. То их је скупо коштало. Отопио се снег са њихове обуће, која се оковала ледом чим су изашли из кућа. А оним борцима који су на узбрдици падали, као и намаонима који смосу са коња узимали и носили оружје промрзли су нам прсти на рукама.

Марш уз Игман био је тежак. И све тежи што се даље одмицало. Наноси снега били су све већи, а пртина дубља. Ако нисмонеки борац није добро угазилиугазио у пртину посрталипосртао смоје и падалипадао у дубокдубоки снег. Одозго са Игмана, борци су гледали светла у [[Илиџа (град)|Илиџи]], Рајловцу и Сарајеву. Знали смосу да је тамо топло, али и да је тамо непријатељ.

Што смо се колона више пела уз планину хладноћа је постајала оштрија. Пред зору је стезало најжешће. А колона [[Партизани|партизана]] је маршевала већ десет часова без одмора, уморна од претходних дана, а и гладна. Снаге у борцима било је све мање, а планина све суровија и хладнија. Слабије одевени борци јаче су осећали зиму, иако су се кретали. Храбрила насих је нада да ћемоће и то савладати, исто као што смосу избегли непријатеља на том тешком маршу.

СтиглиЧело смоколоне је стигло око 8 часова на Велико поље. Ту је била повећа, лепа планинска кућа на спрат. У њој су били четници, читава чета, који су још увек сарађивали с партизанима. Веома су нас предустљиво дочекали.Дали су[[Прва пролетерска ударна бригада|бригаду]], борцима намдали да поједемопоједу оно што су имали и помагали нампромрзлим даборцима скинемода промрзлускину обућу. Борцима који су угазили у поток и онима који су свраћали у куће у подножју Игмана било је тешко скинути замрзлу обућу. Болничарке, непромрзли борци и затечени четници, сви без разлике, ужурбано су масирали промрзле.