|
'''Јоаникије Памучина''' ([[Заградиње]], код [[Требиње|Требиња]], [[13. децембар]] [[1810]] — [[Мостар]], [[9. септембар]] [[1870]]) је био народни добротвор, [[књижевник]], [[етнолог]], [[архимандрит]], управљао [[Митрополија захумско-херцеговачка|митрополијом захумско-херцеговачком]] 1860-1864. у Мостару.
'''ПАМУЧИНА ЈОАНИКИЈЕ''', народни [[добротвор]], [[књижевник]], [[етнолог]], [[архимандрит]] и [[мостар]]ски [[парох]] ([[13. децембар|13/12]] [[1810]], [[Заградиње]], код [[Требиње|Требиња]] — [[9. септембар|9/9]] [[1870]], [[Мостар]])
== Биографија ==
Школовао се у [[манастир]]имаманастирима [[Манастир ДужимаДужи|ДужимаДужи]] и [[Манастир Завала|ЗавалиЗавала]], гдје се и закалуђерио ([[1829]]). године. Ускоро послије тога дошао је у [[Мостар]], и постао виђен и чувен. Ту је на двору [[Грци|грчког]] [[митрополит]]амитрополита усавршио своје елементарно знање и научио [[грчки језик|грчки]]. Постао је [[архимандрит]], и послије смрти [[митрополит]]амитрополита [[Митрополит Григорије|Григорија]] [[1860]]. године, управљао је (до [[1864]]). године [[митрополијаМитрополија захумско-херцеговачка|митрополијом захумско-херцеговачком]]. [[Цариград]]скиЦариградски [[патријарх]] није хтио да га постави за [[митрополимитрополит]]таа, како су то Мостарци жељели и молили. Иако самоук, '''Памучина'''стекао је стекао заслуге и на књижевном пољу, а умио је лијепо писати и [[минејска слова|минејским словима]], као стари [[средњи век|средњовековни]] [[писари]].
Биљежио је [[народна умотворина|народне умотворине]] и пјесме, приче, [[пословица|пословице]] и [[загонетка|загонетке]], описивао је живот и [[народни обичаји|народне обичаје]], спремао је грађу и за [[Историја|историјске]] радове. Већина његових [[књижевност|књижевних]] радова штампана је у [[Српски Српско-далматински магазин|СрпскомСрпско-далматинском Далматинском Магазинумагазину]] ([[1846]]—[[1867]]1846—186). Написао је биографију [[Али-паша Сточевић Еизванбеговић|Али-паше Сточевића Ризванбеговића]], у којој је уједно и историја [[Херцеговина|Херцеговине]] тога доба. Тај рад преведен је [[1873]] на [[руски језик|руски]] и штампан у списима [[ХилфердингАлександар Гиљфердинг|Хилфердинговим]]овим (III., 330—379).
Памучина је и добротвор [[Српска народна школа у Мостару|српске народне школе]] у [[Мостар]]у, којој је оставио 800 [[дукат]]а у државној банци у [[Петроград]]у. Његов сестрић је био митрополит [[Леонтије Радуловић]] (1835-1888) који се школовао у Мостару.
У Мостару је децембра 2010. обележено 200 година од рођења Јоаникија Памучине. Тада су представљена његова „Сабрана дјела“ (2005) и књига Воје Ковачевића „Живот и дело Јоаникија Памучине“ (2009).
== Литература ==
* ''Народна енциклопедија'', 1927 г., чланак написао [[Радослав Грујић]].
* Јоаникије Памучина, ''Сабрана дјела'', приредио др Војо Ковачевић, Пале 20062005.{{COBISS|ID=20504}}
== Спољашње везе ==
*[http://www.spc.rs/sr/dvesta_gosina_od_rodjenja_arhimandrita_joanikija_pamucine 200 година од рођења Јоаникија Памучине - програм]
*[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/node/2915 200 година од рођења Јоаникија Памучине - аудио запис]
*[http://www.ffuis.edu.ba/media/publikacije/radovi/2011/03/23/Zeljka_V_Przulj.pdf О књизи „Живот и дело Јоаникија Памучине“]
{{DEFAULTSORT:Памучина, Јоаникије}}
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Српски архимандрити]]
[[Категорија:Требињци]]
[[Категорија:Епархија захумско-херцеговачка и приморска]]
| 