Ђуро Стругар — разлика између измена

Учествовао је у преговорима, у Београду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Четници|четничке]] организације [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. Био је један од организатора акције спасавања члана [[Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]] из затворске болнице у Видинској улици. Септембра [[1941]]. године преузео је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Приликом одласка на састанак са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка, [[22. септембар|22. септембра]] [[1941]]. године, упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али ништа није рекао, чак ни своје име, због чега је убрзо стрељан.
 
ОдлукомУказом [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на предлог Врховног команданта [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], прогашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]] [[9. мај]]а [[1945]]. године.
 
У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], погинуо је и Ђуров отац Петар, као и један његов рођени брат. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], његови посмртни остаци, су пренети и сахрањени у Алеју бораца Народноослободилачког рата на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Основна школа у [[Нови Београд|Новом Београду]], у блоку 37, носи његово име, а Цариградска улица у [[Београд]]у је од [[1946]]. до [[1997]]. године носила његово име.