Самарџић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
|||
Ред 1:
'''Самарџић''' је презиме које је изведено од речи ''самарџија'' којом су називане [[занат]]лије које су се бавиле израдом самара. Нису све породице са презименом Самарџић у сродству<ref name="vesti">[http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/12-01-2010/Koreni/20598/POREKLO-SRPSKIH-PORODICA-I-PREZIMENA-/print ''Порекло српских породица и презимена''], ''Вести'' од [[12. јануар]]а [[2010]]. године, приступљено [[25. април]]а [[2011]].</ref> нити вуку корене од истог претка.
[[Етнологија|Етнолог]] Обрад Мићов Самарџић, некадашњи директор ''Музеја Хецеговине'' у [[Мостар]]у, објавио је [[1991]]. књигу „Поријекло Самарџића и осталих братстава рода Орловића“ (ISBN 8682271532) у којој је набројао више од 300 породица овог и сличних презимена широм некадашње [[СФРЈ]]<ref name="vesti" />.
==Познате личности==
Познате личности са презименом Самарџић:
* [[Љубиша Самарџић]] — српски [[глумац]] и [[режисер]].
* [[Радован Самарџић]] — српски [[историчар]] и академик [[САНУ]].
* [[Жељко Самарџић]] — српски [[Певач|естрадни уметник]].
* [[Слободан Самарџић]] — српски [[политичар]], универзитетски професор.
* [[Снежана Самарџић-Марковић]] — [[министар]]ка за омладину и спорт у [[Влада Републике Србије|Влади Републике Србије]] која је формирана је формирана [[7. јул]]а [[2008]].
== Порекло ==
{{без извора}}
По породичном предању, једна од породица Самарџића води порекло од брата митског јунака [[Павле Орловић|Павла Орловића]]. Наводно, корени ових Самарџића досежу до [[1332]]. године до [[Вук Орле|Вука Орла]] из [[Бањска|Бањске]] са [[Косово|Косова]], оца [[Павле Орловић|Павла]] и Радета Орловића. Павле и Раде су живели у [[Дреница|Дреници]], на [[Метохија|Метохији]]. У [[Бој на Косову|Боју на Косову]], Павле Орловић је погинуо. После Kосовског боја, Раде се са породицом повукао у [[Херцеговина|Херцеговину]] у Чарађе крај Гацка. Први сигуран податак о презимену Самарџић је из [[1570]]. године када се спомиње Саво Самарџић.
Потомци Радета Орловића, су била три брата: Мартин, Самуило „Само“ и Остоја. Због честих сукоба са [[Турци]]ма, морали су из [[Гацко|Гацка]] ([[Невесиње|Невесиња]]) одселити ка [[Ловћен]]у. Самуило је остао у [[Кривошије|Кривошијама]], у селу [[Драгаљ]] [[1670]]. године. Мартин је остао у [[Бјелице|Бјелицама]] код Борисављевића и од њега су Мартиновићи. Остоја је отишао у [[Подгорица|Подгорицу]] и потурчио се. Од њега су Османагићи. Самуило је имао шест синова који се по Самуилу прозваше Самарџићи. Деца Самуилових синова се презивају по својим очевима и то:
* Дамљан ([[Дамљановић]]и),
* Васиљ ([[Васиљевић]]и),
* Мартин ([[Мартиновић]]и),
* Машко ([[Машковић]]и),
* Јован ([[Јовановић]]и),
* Јаков ([[Јокановић]]и).
Ова грана Самарџића [[Слава|слави]] [[Јовањдан]], а преславља [[Мала Госпојина|Малу Госпојину]]. Данас Самарџића има на свим континентима.
==Видети још==
* [[Српска презимена]]
* [[Орловић]]
==Извори==
{{Извори|1}}
==Спољашње везе==
* [http://porekloorlovica.blogspot.com/2007/04/samardzici.html ''Херцеговачка братства — Самарџићи и Голијани''], приступљено [[25. април]]а [[2011]].
[[Категорија:Српска презимена]]
[[Категорија:Црногорска презимена]]
[[en:Samardžić]]
▲[[Категорија: Историја]]
|