Устанак Ника — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Устанак Никâ''' (по лозинци побуњеника νυκά, што значи „побеђуј“) је била побуна демâ, „плавих“ (οἱ Βέντοί) и „зелених“ (οἱ Πράσινοι), која је задесила престоницу [[Византија|Источноримског царства]] јануара 532. ггодине. За време [[Јустин I|Јустина]] владар је фаворизовао плаве. Међутим, када је [[Јустинијан I]] дошао на власт, он је укинуо власт „плавима“, те су се они ујединили са „зеленима“ у намери да га сруше. Године 532. дошло је до великих демонстрација на Хиподрому. Против своје воље за цара је изабран је [[Анастасије I|Анастасијев]] [[сестрић]] — [[Ипатије]]. Буна је попримила такве размере да је Јустинијан помишљао да абдицира и да са ризницом пребегне у Хераклеју (Тракија), али га је од тога одвратила [[Теодора]], најпознатија личност целе византијске епохе. Осим ње, уз Јустинијана су стали [[Велизар]] и лукави [[евнух]] [[Нарзес]]. Они су опсели Хиподром, где су се налазили побуњеници. Нарзес је повео преговоре и успео да уведе раздор у побуњеничким редовима. Потплатио је вођу плавих и на тај начин отуђио њега и његове од „зелених“. Потом је под заповедништвом Велизара извршен напад на Хиподром у којем је узело учешћа 3.000 ветерана. За један дан масакрирано ме 30.000 зелених. Ипатије и Помпеј, Анастасије синовци за које се сумњало да су виновници немира, погубљени су заједно са 18 виђенијих патрицијâ и конзулâ, предводника побуне. На тај начин је угушена једна од најозбиљнијих немира који су захватили престоницу на Босфору. Међутим, моћ зелених није била до краја скршена, тако да су две фракције наставиле да врше повремена крвопролића на хиподрому.
 
{{Речник грчких и римских старина}}