Алжирски рат за независност — разлика између измена

нема описа измене
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: cy:Rhyfel Algeria
Нема описа измене
Ред 4:
|слика=[[Слика:Semaine Barricades Alger 1960.jpg|300px]]
|о слици=<small>''Барикаде у Алжиру јануар 1960''</small>
|време= [[1. новембар]] [[1954]] – [[19. март]] [[1962]].
|место= [[Алжир]]
|узрок=
Ред 18:
|губици2=Мртви: 25,500 <br /> Рањени 65,000
}}
'''Алжирски рат за независност''' означава борбу алжирског народа за независност од француске власти. Рат је трајао од [[1. новембар|1. новембра]] [[1954]]. до [[19. март]]а [[1962]]. године. Веома важан деколонијалистички рат кога су карактерисали герилсигерилски начин ратовања, терор над цивилима, коришћење насиља на обе стране и контра-терористичке операције француске армије. На рат су утицали растући арапски нацинализам, хладни рат у позадини, ширење комунизма, распад колонијализма и покушаји колонијалних сила да очувају своје позиције.
 
== Ситуација пре рата ==
[[Слика:DamascusabdulKader.jpg|десно|мини|Абд ел-Кадер, вођа алжирске побуне]]
Француска је започела инвазију на [[Алжир]] још [[1830]]. Земљу су освајали корак по корак, све док им се Абд ел-Кадер није спроставио. Отпор Алжираца у западном Алжиру почео је 1832. и под вођством Абд ел-Кадера био је веома успешан. Французима је било потребно чак 17 година да сломе отпор Абд ел-КадровеКадерове војске.
 
[[1848]]. је Алжиру укинут статус [[Колонија|колоније]] и усвојен је као интегрални део [[Француска|Француске]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] дошло је до тешких немира и масакра нам Алжирцима, који су након 9 година прерасли у ''Алжирски рат за незавосност''. Однос Француске према Алжиру није био исти као према другим колонијама у свету. Политичко руководство и француски националисти су Алжир доживљавали као интегрални део Француске и због тога су осамостаљењу Алжира пружали велики отпор. Однос Француске према Алжиру је цепао француско друштво између националиста, који су сматрали да је Француска колонијална сила, и нових генерација које су сматрале да Алжир треба да добије своју самосталност.
Ред 41:
После дугих преговора француски председник [[Шарл де Гол]] је 18. марта [[1962]]. потписао [[Евијански споразум]], којим је Алжирцима дозвољено самоопредељење. Кад су то чули Французи у Алжиру, одмах су масовно пошли да се исељују у Француску, иако су им сва права била загантована. 1. јула 1962. Алжирци су на референдуму одлчили о независности Алжира. Око 99% одлучило се за потпуну независност и стварање [[Алжир|Алжирске народне демократске републике]]. 3. јула независност је признала и Француска.
 
Након добијања независности ФЛН преузима потпуну контролу над земљом и почиње освета над помагачима Француске током рата за независност иако су у Евијанском споразуму потписали да то неће да чине. Француски историчари процењују да је у одмаздама које су уследиле након рата убијено између 50.000 и 150.000 Харкија са њиховим породицама. Скоро сви су били убијени страшним мучењима од стране ФЛН-а. Неких 10.000 успело је побећи у Француску. Комунистичка и марксистичка партија, које су се такође бориле противупротив Француске стављене су ван закона и у Алжиру је започео период једнопартиске владавине ФЛН-а.
 
== Жртве ==
Анониман корисник