'''Охмућевићев грбовник''' је настао у периоду између [[1584]]. и [[1594]]. године за потребе [[Петар Охмућевић|Петра (''Педра'') Охмућевића]] и у њему се налазе, највероватније за ту прилику, измишљени [[грб]]ови [[Јужни Словени|јужнословенских]] и [[Балканско полуострво|балканских]] земаља и он представља почетак стварања тзв. [[Илирски грбовници|''Илирских грбовника'']] који су махом копије овог.
Петар, који је био [[адмирал]] [[Шпанија|шпанске]] ''[[Шпанска армада|''Непобедиве„Непобедиве Армаде''армаде“]]'', наручио га је наручио, а можда чак и сам направио, да би доказао припадност своје породице [[Пламство|племству]] на Балканском полуострву односно да му то наводно право буде потврђено и у [[Краљевина Шпанија у средњем веку|краљевини Шпанији]]. Сам грбовник је наводно нађен на [[Света гора|Светој гори]] и према подацима у њему направио га је лични [[хералд]] цара [[Душан Силни|Душана]] ([[краљ]] [[1331]]—[[1346]], [[цар]] [[1346]]—[[1355]]) ''бан од цимерије Станислав Рупчић'' [[1340|1340. године]], али су каснија истраживања утврдила да је целокупно дело чист [[фалсификат]] (употреба [[Латиница|латинице]] уз [[Ћирилица|ћирилицу]], непостојање [[Хералдика|хералдике]] на том нивоу у [[Душаново Царствоцарство|Душановој држави]], историјска неаутентичност већине грбова, непостојање једног дела земаља чији се грбови у њему појављују) са историјске тачке гледишта.
Његов значај лежи у чињеници да је покренуо стварање других грбовника базираних на њему који су одиграли кључну улогу у развоју и опстанку неких аутентичних хералдичких елемената међу Јужним Словенима на Балканском полуострву. Поред тога, грбовник је индиректно покренуо стварање тзв. [[Илирска идеја|''Илирске идеје'']] (односно [[Југословенство|''југословенства'']]) о јединственом народу (тј. ''[[Илири]]ма'') који живи на простору од [[Соча (река)|Соче]] до [[Црно море|Црног мора]] који је некада имао моћну државу на чијем се челу налазио народни цар Душан Силни и свеца заштитника [[Свети Јероним|светогСветог Јеронима]] (који је био Илир).
Централно место у грбовнику заузима [[Грб Душановог Царствацарства према Илирскимилирским грбовницима|грб Душановог Царствацарства]] који је заправо прерађени [[грб Светог Римскогримског царства]] на коме су грбови [[Изборне кнежевине Светог Римскогримског царства|изборних кнежевина]] замењени, махом измишљеним грбовима јужнословенских и балканских држава. Без обзира на то Петру је [[1594|1594]]. године]] потврђена припадност племству и он је [[1599|1599. године]]. умро у [[Лисабон]]у као ''дон Педро''. Већ око [[1595|1595]]. године]] се појавио нови илирски [[грбовник]] ([[Коренић–Неорић]]), за којим су уследили други, а делови Охмућевићевог грбовника су ушли и у састав [[Краљевство Словена Мавра Орбинија|''„Краљевства Словена“'']] [[Мавро Орбини|Мавра Орбинија]] [[1601|1601. године]]. Сам грбовник у свом оригиналном облику или препису не постоји, али је могуће претпоставити његов садржај и изглед на основу каснијих грбовника.
