Модел објекти-везе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот додаје: tr:Entity-relationship model
→‎Релације: relationship = веза, повезник,.... "релација" је засебан појам
Ред 22:
Вратимо се опет типу '''човек'''. '''Човек''', као тип, има особине '''име''', '''тежина''' и '''висина'''. Тиме је сам тип дефинисан. С друге стране, ако кажемо да је Пера тежак 80-{kg}- и висок 180-{cm}-, а Мика тежак 90-{kg}-, а висок 170-{cm}-, онда говоримо о два конкретна појављивања типа '''човек''', тј о два објекта која су типа '''човек'''. Исто и када говоримо о [[релације|релацијама]], тј. односима, у дефиницији типа '''човек''' можемо рећи да човек може да не вози ни једно возило, али и да може возити бесконачно много возила. Али посебно ћемо за Перу рећи да вози један аутомобил, а за Мику да вози комби и мотоцикл.
 
== РелацијеВезе ==
 
РелацијеВезе представљају концепт који објашањава на који начин су два или више објеката повезана. Ако узмемо бинарну релацијувезу, тј. релацијувезу између два објекта, као базични тип релацијевезе, онда говримо о односу где се релацијавеза, тј. однос може посматрати из два угла. У релацијивези '''лечење''', можемо да кажемо да доктор лечи пацијента, али и да је пацијент излечен од стране доктора.
За релацијевезу су од великог значаја кардинални бројеви. То су бројеви који означавају објекат једног типа са колико различитих објеката другог типа објекат може да ступи у релацијувезу. Кардинални бројеви могу бити 0, 1 и М (неограничено много). ТакоНа пример, доктор може да излечилечи бесконачно многовише пацијената, али појединачни пацијент може бити излеченлечен од само једног доктора (уколико такво ограничење постоји у моделованом систему).
 
Саме релацијевезе се обележавају ромбовима, који се налазе на линији која повезује објекте у релацијивези. Иначе, релацијеВезе имају своје идентификаторе. Они се на ДОВ-у не обележавају директно јер њих чинечини идентификатор једног идентификаториили дваоба објекта која су у релацијивези.
 
=== Слаби објекти ===
Ред 41:
Код слабих објеката је карактеристично да имају, условно речено, безброј могућих облика јављања. Ако бисмо имали објекат '''рачун''' који би имао атрибуте који се налазе у заглављу рачуна, а за њега везан слаб објекат '''ставка рачуна''', јављање овог објекта се може десити на много начина, јер њега карактеришу прво сам производ, а затим и количина и цена која су, фактички, неограниченог опсега.
 
Ако бисмо имали ситуацију да водимо евиденцију о данима у недељи кад који човек иде на џогирање, где свако може да не џогира ни једном у недељи, али може и свих седам дана, нећемо користити концепт слабих објеката, како се можда чини на први поглед. Зашто? За разлику од ставке рачуна, дани у недељи се јављају у врло ограниченом домену од свега 7 различитих облика. Друга битна разлика је та да, док слаби објекти не постоје и немају смисла без јаких објеката, објекти који су семантички одређени постоје независно од објеката са којим ступају у релацијувезу. Понедељак, уторак, среда.. постоје независно од тога да ли ико џогира тим данима или не. Кад се већ знају све могуће вредности, практичније је да се већ чувају негде (у виду објекта, у овом случају објекта '''Дан''') него стално у базу куцати исте ствари (понедељак, понедељак, среда, уторак, среда, среда...). Одвајањем у посебан објекат семнатички дефинисан опсег вредности се и знанто смањује могућност грешки при уносу тих вредности.
 
== Проширени модел објекти-везе ==