Пад Цариграда (1453) — разлика између измена

159 бајтова уклоњено ,  пре 14 година
м
== Пљачкање и разарање града ==
 
Сходно обећањима, [[Мехмет II|Мехмет -{II}-]] је дозволио својим [[Војник|војницима]] [[пљачка]]ње [[Цариград]]а. Иако им је обећао ''три дана и три ноћи за пљачкање'', наредио је прекид након само 24 [[час]]а пошто је прошао градом и видео његову величину. град, издајућиИздајући наредбу о прекиду [[пљачка]]њапљачкања, [[Убиство|убијања]] и [[Робови|поробљавања]], рекао је:
{{цитат|Какав смо Град предали пљачкању и разарању.}}
Међутим, његова одлука је касно стигла, јер је добар део [[Становништво|становништва]] већ био [[Убиство|побијен]], [[Силовање|силован]] или [[Робови|поробљен]], а већи део града и његове светиње уништене, а међу њима и [[икона]] за коју се смтралосматрало да је дело [[Апостол Лука|апостола Луке]].
 
[[Силовање|Силовања]] нису биле поштеђене ни [[Калуђерица|калуђерице]], од којих су многе извршиле [[самоубиство]], да би спречиле да буду обешчашћене. О томе сведочи и [[историчар]] [[Францис]], који каже да су освајачи ''ломили главе оним женама које су им се опирале, након чега су на подовима цркава силовали њихова мртва тела''. Заробљени [[Лука Нотарас]] је одбио да преда [[Мехмет II|Мехмету]] своје [[син]]ове, након чега је он запретио да ће их све (и њега и синове) побити. [[Лука Нотарас|Лука]] је на то затражио да прво пред њим погубе његове [[син]]овесинове, па тек онда њега, да би био сигуран да његови [[син]]овиони неће служити [[Турци]]ма, што му је [[Мехмет II|Мехмет]] дозволио, погубивши га одмах након његових [[син]]овасинова.
 
=== Црква Божанске Мудрости ===
 
Велики број људи се скупио у [[Црква Божанске Мудрости|цркви Божанске Мудрости]], надајући се да ће им [[Бог|Свевишњи]] пружити заштиту од [[неверник]]а. Када је [[Мехмет II|Мехмет]] стигао пред цркву, наредио је да се сломи [[бронза]]на [[капија]] и уђе у цркву. Након продора, у [[Црква Божанске Мудрости|цркви Божанске Мудрости]] настао је покољ и поробљавање оних који су се у њој потражили спас. Остала је забележена [[легенда]] да су покољ и пад у [[заробљеништво]] избегла само два [[монах]]а, који су се пред [[Турци]]ма попели на спрат цркве, где су ушли у [[зид]] и из његакога ће изаћи тек када [[Цариград]] поново постане [[Хришћанство|хришћански]].
 
== Последице пада Цариграда 1453. ==
217

измена