'''Пад Цариграда''' је освајање [[Цариград]]а, главног града Византије, од стране војске [[Отоманско царство|Отоманског царства]] у [[уторак]] [[29. мај|29. 05.]]а [[1453|1453.]]. године. уОвај [[Турци|турске]]догађај рукеје представљазначио пад [[Византијско царство|Византијског царства]], иако су се неке земље ([[деспотовина Мореја]] и [[царство у Трапезунту]]) одржале још неколико [[година]]. Пад Цариграда имао је далекосежне последице, јер су се [[Турци]] коначно утврдили на [[Балканско полуострво|Балкану]] и више их ништа није могло спречити у свом походу на [[Европа|Европу]], којукоји ће се окончати тек под [[Опсада Беча (1683)|Бечом 1683. године]]. Поред тога, [[Западна Европа|Западну Европу]] су преплавили учени људи из [[Византијско царство|Византије]] који су са собом донели знања из [[Антика|антике]] и са ''Истока'', што ће касније довести до појаве [[Хуманизам и Ренесанса|Хуманизма и Ренесансе]]. Због тогасвега овога се пад Цариграда често трајањесматра [[Византијскодогађајем царство|Византије]]који изједначаваје саозначио трајањемкрај [[Средњи век|средњег века]]. У завршним борбама током [[Опсада|опсаде]] живот је даоизгубио и последњи [[Византијски цареви|византијски цар]] [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]], чија је [[Јунак|јуначка]] смрт отишла у [[Легенда|легенду]], којој је додатно допринело налажење односно неналажење његовог тела.
