Логор Јиндриховице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''ЈиндриховицеЛогор -смрти логор смртиЈиндриховице''',(немачки назив(Хајнрихсгрин за Јиндриховице – Хајнрихсгринна немачком), који се налази у данашњој [[Чешка република|Чешкој Републици]], у близини границе са [[Немачка|Немачком]], у малом месту [[Јиндриховице]] удаљеном око 25 километара од чувене бање [[Карлове Вари]].
 
У Јиндриховицама јесе, за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], од [[1914]]. до [[1918]]. године, налазио највећи [[Концентрациони логор|концентрациони логор]] на територији [[Аустроугарска|Аустроугарске]] кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су [[Италијани]], [[Руси]], [[Литванци]], [[Румуни]], а највише је било заробљених [[Срби|Срба]], како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по [[Србија|Србији]] и железницом доводила у логор. .Заробљеника је било из свих крајева Србије , а највише из Шумадије и Ваљевског краја.
За време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, у Јиндриховицама се налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске.
Логораши су били принуђени да у тешким условима раде , градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у [[Соколовац|Соколовцу ]], граду удаљеном око 30 км у који суодлазилису одлазили и ивраћаливраћали се пешице сваког дана.
==Јиндриховице -концетрациони логор==
У Јиндриховицама је за време [[Први светски рат|Првог светског рата]], од 1914. до 1918. године, налазио највећи [[Концентрациони логор|концентрациони логор]] на територији [[Аустроугарска|Аустроугарске]] кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по [[Србија|Србији]] и железницом доводила у логор .Заробљеника је било из свих крајева Србије , а највише из Шумадије и Ваљевског краја.
Логораши су били принуђени да у тешким условима раде , градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу , граду удаљеном око 30 км у који суодлазили ивраћали се пешице сваког дана.
Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали , дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.
 
Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали , дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.
*По завршетку рата ,[[Томаш Масарик|Томаш Герик Масарик]], тадашњи председник[[Чехословачка| Чехословачке]] , који је био велики пријатељ [[краљ Александар|краља Александра]] , поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили у месту [[Јиндриховице - српско војничко гробље]] и спомен костурницу за преко 7100 настрадалих српских заробљеника и 180 Руских војника.
 
*По завршетку рата , [[Томаш Масарик|Томаш Герик Масарик]], тадашњи председник [[Чехословачка| Чехословачке]] , који је био велики пријатељ [[краљ Александар|краља Александра]] , поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили у месту [[Јиндриховице - српско војничко гробље]] и спомен костурницу за преко 7100 настрадалих српских заробљеника и 180 Рускихруских војника.
 
==Спољашње везе==