Протекционизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
поново написано |
||
Ред 1:
[[Слика:Geokeys.jpg|мини|200п|Ограничити спољњу трговину?]]
Протекционизмом ({{јез-лат|protegere}} = ''заштита'') се означавају [[економија|економске]] мјере, којима једна држава покушава ограничити пласирање страних производа на домаћем [[тржиште|тржишту]]. Те мјере се налазе у домену стратешке трговинске [[политика|политике]] и њихов циљ је по правилу, побољшавање пласмана домаћих продуката, унапређење и побољшавање развоја појединих привредних грана као и [[привреда|привреде]] у цјелини. Такве мјере стратешке трговинске политике помажу развој појединих земаља у развоју у толикој мјери, да су неке од њих већ прерасле у индустријске велесиле (нпр. [[Кина]]).
Противници протекционизма аргументују тиме, да сваки протекционизам изазива и реципрочне мјере потенцијалних трговинских партнера и да је на крају ипак домаћа привреда највише погођена таквим мјерама. Они захтијевају глобалну и слободну трговину и заговарају препуштање употребе свих економских инструмената самом тржишту.
Посебну форму протекционизма представљају [[култура|културни]] протекционизам као и протекционизам у [[спорт]]у. Таквим мјерама се штите поједине државе или региони од културних утицаја из иностранства односно, штите домаће тржиште спортиста. У том контексту су позната ранија ограничења броја страних играча у клубовима неких западноевропских земаља.
== Види још ==
* [[Макроекономија]]
* [[Глобализација]]
[[Категорија:Међународна економија]]
[[Категорија:Култура]]
[[Категорија:Спорт]]
|