Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Референдум о независности Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године.
 
Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, скупштинапредставници Муслимана и Хрвата у скупштини [[СР БиХ|СР Босне и Херцеговине]] јесу [[15. октобра]] [[1991]]. године, прегласавањем српских посланика донијеладонијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлучено је да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају ЈугославијуСФРЈ. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године донесенапредставници јеМуслимана одлукаи Хрвата су донијели одлуку о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ова одлука је донесена након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Ти чланови су позвали српске грађане да [[бојкот]]ују тај референдум.
 
Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[СР БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.
 
== Нереди ==
{{Главни|Рат у Босни и Херцеговини}}
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] [[Рамиз Делалић]] је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким босанскохерцеговачким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао данашњу независну Босну и Херцеговину, са двама равноправним ентитетима - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
 
== Види још ==
* [[Распад Југославије]]
* [[Референдум о независности Хрватске]]
* [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији]]
* [[Референдум о независности Црне Горе 1992.]]
* [[Рат у Босни и Херцеговини]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}
 
[[Категорија:Босна и Херцеговина]]