Зоран Боровина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
'''Зоран Боровина''' ([[Мало Поље]], [[ФНРЈ]], [[14. фебруар]] [[1952]]. — [[Српско Сарајево]], [[Република Српска]], [[4. децембар]] [[1992]]) је био [[пуковник]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].
== Животопис ==
Рођен је 1952. у Малом Пољу код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]]. Основну школу и гимназију је завршио у Хан Пијеску након чега уписује [[Војна академија|Војну академију]] (Југословенска народна армија) у [[Београд]]у. Посљедњу годину студија је завршио у [[Војна академија (Рајловац)|Војној академији у Рајловцу]]. Године 1992. генерал [[Ратко Младић]] га поставља за команданта [[Илиџанска бригада|Илиџанске бригаде]] са чином пуковника Војске Републике Српске. Командовао је у многобројним међусобним борбама [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] на линији
Пошто су снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] свакодневно гранатирале цивилне положаје у [[Српско Сарајево|Српском Сарајеву]], војна команда Српског Сарајева је донијела одлуку о ослобађању [[Отес|Отеса]] који је претстављао важан стратешки положај и са кога је Армија Републике БиХ испаљивала највећи број граната. Операција ослобађања Отеса којом је командовао Зоран Боровина је почела у зору 1. децембра 1992. Он је заједно са својим борцима даноноћно боравио на првим линијама. Борбе су биле врло напорне јер је терен градска урбана средина у којој се сваки објекат тешко заузима. Четврти дан операције у предвечерје 4. децембра 1992. командант Боровина је са неколико добровољаца извршио диверзантски упад на непријатељске положаје.
Ред 12:
Свануло је. Чудно затишје. Навикнеш се на канонаду, а онда тишина. Она више плаши. Седам је сати. Као да се земља отворила. Пакао почиње. Морал наших бораца је изузетан. Борба за сваку кућу. Око нас гори. У сали смо од 10 ујутро до 21 увече, непрекидно. Пет операција. Око дванаест почињу да падају тешке гранате на педесет до сто метара око нас. Нема страха. Оперишемо и ћутимо. У 16 сати видим ужарене кугле наше артиљерије које лете ка Игману. Покушавамо да ућуткамо њихове минобацаче. Више стотина мина по Илиџи. Гори Игман, гори Илиџа. Њихова смртоносна гнезда су заћутала. Ово је прави рат. Сад је око 21 сат. Баш у ово време донесен је леш команданта Зорана Боровине. Погинуо је предводећи своје борце у јуришу. Нема десну шаку. Повреде главе, груди, лица. Међу његове борце пала је ручна бомба. Храбри командант Илиџанске бригаде покушао је да је врати непријатељу. Експлодирала је у његовој десној шаци. Заштитио је војнике својим телом. Био је прави командант. На левом џепу своје војничке блузе носио је беџ са ликом Његоша. У десном је имао бомбоне. Исте оне које је делио деци пре пет-шест дана, када је долазио у посету болници. Да ли и он има негде своју децу? Жао ми је команданта и великог борца Зорана Боровине. Тешко ми је и као човеку и као хирургу. Невероватно тешко. Али осећам велику срећу што помажем свом народу, поносан сам што сам део ове велике српске борбе.|[[Миодраг Лазић]] (из књиге Дневник ратног хирурга<ref name="Дневник ратног хирурга">Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА (1996) {{ср}}</ref>)}}
Отес је ослобођен у јутро 5. децембра 1992. По уласку јединица Војске Републике Српске, у част пуковника Зорана Боровине Отес је проглашен у Зораново.
== Пјесма о Зорану Боровини ==▼
Након погибије Зорана Боровине, борци Илиџанске бригаде су саставили пјесму о погибији команданта Зорана Боровине коју су назвали „Пјесма о Зорану Боровини“.<ref name="Пјесма о Зорану Боровини">[http://www.youtube.com/watch?v=pe0GvooN3nw Српско Сарајево: Пјесма о Зорану Боровини] {{ср}}</ref>▼
Српски књижевник [[Тодор Каришик]] је у свом дјелу Пут до Сунца, у стиху описао читаву битку коју је предводио командант Зоран Боривина. Овде се налази дио пјесме: ▼
▲Након погибије Зорана Боровине
▲Српски књижевник [[Тодор Каришик]] је у свом дјелу Пут до Сунца, у стиху описао читаву битку коју је предводио командант Зоран Боривина. У посвети је написао: ''„Ову пјесму посвјећујем српским браниоцима Илиџе и легендарном команданту Зорану Боровини који је са хиљадама српских синова стао на браник Отаџбине и остао да је вјечно чува“''. Овде се налази дио пјесме:
{{Цитат3|Већ два дана бој се љуто води
Линија 32 ⟶ 34:
и побједу часну изборише|Тодор Каришик (из књиге „Пут До Сунца“)}}
Српски музичар [[Љубиша Калас]] је 1993. снимио пјесму „Зоране, Зоране“ коју је посветио команданту Зорану Боровини.<ref name="Зоране, Зоран">[http://www.youtube.com/watch?v=CnySf2C7Dqo Српско Сарајево: Љубиша Калас - Зоране, Зоране] {{ср}}</ref>
== Улица Зорана Боровине ==
Власти Српског Сарајева су 1992. једну од улица на Добрињи 1 прогласиле Улицом Зорана Боровине. Добриња 1 је до маја 1996. била у саставу Српског Сарајева, након чега је према Дејтонском споразуму припала Федерацији БиХ. Власти Федерације БиХ су улици одмах промијениле назив.
== Види још ==
| |||