Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Референдум о независности Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године.
 
Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини [[СРСоцијалистичка БиХ|СРРепублика БоснеБосна и ХерцеговинеХерцеговина|СР БиХ]] су [[15. октобра]] [[1991]]. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлученосу јепредставници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ова одлука јесу донесенадонијели након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. ТиСрпски члановипредставници су позвали српске грађане да [[бојкот]]ују тај референдум.
 
Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[СР БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> Скупштина није никад прогласила независност.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref>
 
== Нереди ==
{{Главни|Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|Рат у Босни и Херцеговини}}
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] [[Рамиз Делалић]] је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао укидање [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]] и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентита - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].