Садржај обрисан Садржај додат
→Rasenna i Rascia: нови одељак |
|||
Ред 143:
Немој тако. Ево ја страсно желим да ме неко увери да је Јован И. Деретић доктор историјских наука и да је докторирао у САД са неком темом из античке србске историје? Или да су Срби на Берлинском конгресу стварно морали да потпишу неки документ којим су се одрекли 42 века старосрбске историје? Ако је то за тебе могуће и опипљиво, зашто ето лично мени не би учинио услугу и у разговору са гдином Деретићем добаио одговоре на ових пар питања кључних за разумевање Деретићевог дела и његових ставова.--[[Корисник:ClaudiusGothicus|ClaudiusGothicus]] ([[Разговор са корисником:ClaudiusGothicus|разговор]]) 23:01, 11. мај 2011. (CEST)
== Rasenna i Rascia ==
Фантастично ! Имаш пријатеље Италијане који су археолози и раде на етрурским локалитетима у Тоскани ! Е сад, да сам ја на твом месту ја би њих лепо упознао са тврдњама господина Ј.И. Деретића и саслушао шта би они могли да ми кажу о нпр. повезаности Етрураца и средњовековних Срба.
Основни проблем лежи у томе што нам је етрурски језик остао неразјашњен, односно познат је углавном из латинске и грчке транслитерације и сем личних имена, топонима, позајмица које су доспеле у латински и понеког појашњења (које није увек поуздано) код античких аутора такорећи немамо ништа више. Друго, етрурски језик је већ у 1. веку пре Христа постао мртав јези и Етрурци су, постепено, као и други италски народи и племена романизовани. Треће, пошто је језик парцијално познат, а материјална култура одаје различите утицаје, постоји права расправа, у којој нема коначног решења, којој породица народа су Етрурци припадали. Као место њиховог порекла обично се спомињу сама Италија (ако су били аутохтоно становништво), Мала Азија, источни Медитеран, алпски крајеви, па чак и Закавказје. Колико је мени познато нико озбиљно не помиње Балкан и Подунавље као место постанка или постојања етрурске цивилизације. Да не би било да ја овде ширим учење омрзнуте "бечко-берлинске" школе, завере Ватикана и остатака Коминтерне, саветујем да о свим овим питањима лепо продискутујеш са твојим пријатељима.
Друго, "оцило" као и бројни други симболи јављају се и на многим другим местима и код многих других култура. Рецимо, етрурска али и самнитска симболика познаје и "кукасте крстове" тј "свастике". И шта сада, имају ли Етрурци и Самнити директних веза са хитлеровом Немачком из 20. века? Или, шта ћемо са староегипатским симболом [[анк]] који неодољиво подсећа на главнио симбол хришћанске вере. Јесу ли, можда, Стари Египћани били палеохришћани? Или, што је најлогичније, можемо закључити да су се "оцило", "анк" или "свастика" (као и многи други симболи и хералдички елементи) јављали малтене још од праисторије на ''различитим'' просторима, у ''различитим'' цивилизацијама и да су, углавном, за ''различите'' цивилизације и народе имали потпуно ''различито'' значење и симболику.
Треће, Етрурци јесу себе називали ''Rasenna'', односно тако преноси грчки историчар Дионисије из Халикарнаса који је живео крајем 1. века пре н. е. и почетком 1. века н.е. Е сад, совјетски филолог Неимеровски је још пре тридесетак година анализом етрурских натписа закључио да је у случају речи РасЕнна (написах како би требало акцентовати) у питању апелатив у значењу "држава", а не етнички назив који су Етрурци користили за себе. Другим речима, документарни извори (у овом случају натписи) обично имају предност у односу на наративне изворе (у овом случају Дионисије из Халикарнаса). Гдин Ј. И. Деретић као што рекох врло трапаво барата са класификацијом извора, као и са њиховим коришћењем. Њему је рецимо важнији родослов из 15. века, као и они далеко познији, него натписи из 12. века који откривају да се отац Стефана Немање звао Завида.
Четврто, топоним Рас се први пут помиње у 10. веку, дакле читавих 1000 (и словима хиљаду) година од како је рецимо етрурски језик постао мртав језик. Да не причамо да, поред временског, Етрурце и Рас дели и солидна географска удаљеност. Топоним Рас је, како изводи академик Александар Лома, класични филолог по струци иначе, настао од позноантичког топонима Арса (који у 6. веку спомиње Прокопије из Цезареје). Да сад не улазимо у филолошке финесе, Арса је познолатински топоним који је значио ''крчевину, палеж, пожегу'', дакле оно место где је насеље подигнуто после крчења шуме.
Дакле, Арсе није могло бити пре римског освајања унутрашњости Балкана, а то се збило тек у време првог римског цара Августа (30. пре н.е.-14. н.е.), опет у време када је етрурски био мртав језик. Рас се први пут помиње под тим именом тек у 10. веку, дакле опет после сеобе Словена и стварања првих српских кнежевина. Још бих имао понешто рећи о овој теми, пре свега о термину Рашани и Рашка, који би требало да буду кључан доказ етрурско-српских веза, али ће то морати да сачека сутра поподне.--[[Корисник:ClaudiusGothicus|ClaudiusGothicus]] ([[Разговор са корисником:ClaudiusGothicus|разговор]]) 22:58, 13. мај 2011. (CEST)
| |||