Руско племство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Племство''' ({{Јез-рус|Дворянство}}) је било највиши привилеговани друштвени сталеж у [[Руска Империја|Руској Империји]].
Руска ријеч за племство, ''дворјанство'', настала је од ријечи [[двор]]. Дворјани су били племићи који су служили на двору [[Велики кнез|великог кнеза]], а касније [[Император Русије|императора]].
== Историја ==
Цар [[Петар Велики]] је [[1722]]. године установио [[Табела рангова|Табелу рангова]]
Привилегије племства су биле записане и правно кодификоване у ''„Дарованој повељи племству“'' из [[1785]]. године. Главна привилегија племства је била та што су били ослобођени обавезне државне службе.
Ред 11:
На почетку [[19. вијек]]а (посебно након [[Наполеонова инвазија на Русију|Отаџбинског рата]]) дио племства је био републикански настројен. Многи племићи су се учлањивали у масонске ложе или тајне антивладине организације. Ти племићи су активно учествовали и руководили [[Декабристи|декабристичком побуном]], али су након гушења побуне од стране руске царске војске били затварани и протјеривани на [[Сибир]] због револуционарних дјела, а неки су били осуђени и на смрт вјешањем.
Након реформе кметства ([[1861
== Подјела ==
Ред 28:
Титуле племства су биле: [[барон]], [[гроф]] и [[кнез]].
Чланови и сродници [[Романови|Императорског дома]] су носили титуле [[Велики кнез|великог кнеза]] и [[Кнез императорске крви|кнеза императорске крви]].
У састав руског племства је улазило великоруско московско племство, украјинско козачко племство, остзејско племство, пољска и литванска шљахта, бесарабијско племство, грузијско, јерменско и инородно племство. Древном племству су припадали потомци древних кнежевских и бољарских породица.
| |||