Садржај обрисан Садржај додат
Ред 158:
Дакле, Арсе није могло бити пре римског освајања унутрашњости Балкана, а то се збило тек у време првог римског цара Августа (30. пре н.е.-14. н.е.), опет у време када је етрурски био мртав језик. Рас се први пут помиње под тим именом тек у 10. веку, дакле опет после сеобе Словена и стварања првих српских кнежевина. Још бих имао понешто рећи о овој теми, пре свега о термину Рашани и Рашка, који би требало да буду кључан доказ етрурско-српских веза, али ће то морати да сачека сутра поподне.--[[Корисник:ClaudiusGothicus|ClaudiusGothicus]] ([[Разговор са корисником:ClaudiusGothicus|разговор]]) 22:58, 13. мај 2011. (CEST)
 
Ево пар речи о средњовековном термину Рашка. Пре свега, термин Рашка као синоним за Србију се среће тек крајем 12. века, дакле у време владавине [[Стефан Немања|Стефана Немање]] (1166-1196). Друго, Рашка се појављује искључиво у историјама и документима на латинском језику (као Rassa, Rascia, Raxia), док византијски аутори, који су користили грчки, не знају за тај термин као назив за Србију. Најстарији помен је у градском статуту [[Котор|Котора]] из 1186]]. где се помиње да Которани признају врховну власт Немање, жупана Рашке (помиње и [[Љетопис Попа Дукљанина]], али ту нисмо сигурни око датовања). Историчари [[Трећи крсташки рат|Трећег крсташког рата]] Диетполд, бискуп града Пасау, и Ансберт такође помињу Србију као Рашку. Уосталом, претпостављам да се служиш енглеским језиком па погледај лепо, фусноту по фусноту, ову лепу расправу [[Јованка Калић|Јованке Калић]]: http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/jkalic-raska.html
 
Термин Рашка као синоним за Србију користио се и у документима (повељама, писмима, уговорима и сл) који су на латинском, као језику писане речи, састављани у Дубровнику, Венецији, Угарској, Папској држави, немачким земљама итд, о чему има речи код професорке Калић.
Ред 166:
Да резимирамо.
1. Етрурци су користили израз Расена вероватно као апелатив за државу.
 
2. Етрурски језик је постепено изумро као говорни језик већ у 1. веку пре н.е.
 
3. Рас се као насеље помиње први пут у 10. веку и то у "злогласном" [[De administrando imperio|''Спису о народима'' или ''О управљању царством'']] који се приписује византијском (ромејском) цару и историчару [[Константин VII Порфирогенит|Константину VII Порфирогениту]].
4. Према валидној филолошкој анализи име града Раса долази од позноантичког насеља Арса (које се спомиње у Спису о грађевинама Прокопија из Цезареје у 6. веку). Арса је изведено од латинског партиципа перфекта пасивног глагола ardeo, ardere, arsi, arsum што значи "горети", те је назив Арсе у преводу у ствари нешто као Палеж или Пожега.
 
4. Према '''валидној''' филолошкој анализи име града Раса долази од позноантичког насеља Арса (које се спомиње у ''Спису о грађевинама'' [[Прокопије из Цезареје|Прокопија из Цезареје]] у 6. веку). Арса је изведено од латинског партиципа перфекта пасивног глагола ardeo, ardere, arsi, arsum што значи "горети", те је назив Арсе у преводу у ствари нешто као Палеж или Пожега.
 
5. Арса није могла добити име пре римског освајања Балкана које је уследило отприлике у време када је етрурски већ био мртав језик.
 
6. Термин Рашка као синоним за Србију јавља се тек крајем 12. века и то у латинским изворима. Термин се не спомиње у старосрпским (словенским) и византијским (грчким) изворима.
 
7. Српски извори не називају становнике државе Немањића (или касније Српске деспотовине) Рашанима већ то опет чине латински извори, посебно они настали у Угарској и немачким земљама. Из тог разлога се у мађарском као назив за Србина користи назив Рац.
 
8. '''Није извесно да су Етрурци себе називали Расенима, а средњовековни Срби НИСУ себе називали Рашанима'''. Самим тим, било какве шпекулације, чак и да се занемари 1200 година између изумирања етрурског језика и првог помена Рашке, да термин Расена и Рашка има било какву везу је, најблаже речено,''' НЕОЗБИЉАН''' !
 
И још једном, пре него што одемо опет у анегдоте, лепо попричај са твојим пријатељима италијанским археолозима на тему Деретићевих теза (нпр. има ли БИЛО КАКВЕ ВЕЗЕ етрурска материјална култура из средње Италије са материјалном културом предримског Балкана).