Дизентерија је пратила човека од најстаријих времена, први писани подаци о овој болести срећу се у списима [[Хипократ са Коса|Хипократа]], Аретеја, Галена а често су је спомињали и историчари. Тако [[Херодот]] приписује пропаст персијске војске [[380. године пре наше ереп.н.е.]] појави овога обољења. Од тада па до [[Корејски рат|корејског]] и [[Вијетнамски рат|вијетнамског]] рата многи ратни хроничари помињу дизентерију код своје и непријатељске војске и становништва.
Дизентерија је на нашем подручју одавно позната, штавише, добро је био познат и њен значај за борбену способност војске и исход битке у рату, о чему говори народна песма ''"„[[Бој на Косову"]]“''. Одавно је познат ендемско-спидемијскиeпидемијски карактер дизентерије, па су забележене и [[Пандемија|пандемије]] које су валадале углавном у [[Европa|Европи]] од XВИ[[XVI vek|XVI]] до XИX[[XIX векавек]]а.
Амебну дизентерију изазива протозоа -{''[[Entamoeba hystoliticahistolytica]]''}-, коју је [[1875]]. године изоловао -{Losch}- из столице једног болесника у [[Петровград (Русија)|Петрограду]], а Јапанац[[Јапан]]ац Схига је први идентификовао једног од проузроковача бациларне дизентерије [[1896]]. године, а затим су откривени и остали захваљујући истраживањима FlexneraФлекснера, SonneaСонеа, BoydaБојда и других. Од тада је омогућено разликовање бациларне од амебне дизентерије. У историји дизентерије важни су датуми проналаска [[Сулфонамид (медицина)|сулфонамида]] и [[антибиотици|антибиотика]] који су из темеља изменили ток и прогнозу ове болести.
