Јегра — разлика између измена

 

==Егер и Срби==

У периоду од [[16. век|16.]] до [[19. век]]а у Егеру је постојала значајна заједница [[Срби|Срба]], [[Грци|Грка]] и [[Цинцари|Цинцара]]. Два [[Хрвати|Хрвата]], [[Фрањо Франкопан]] и [[Антун Вранчић]], били су [[Римокатоличанство|римокатолички]] епикопи Егера. У граду је рођен српски песник [[Михаило Витковић]]. По Егеру је била названа [[јегарска епархија]], у доба [[Пећка патријаршија|пећке патријаршије]] најсевернија православна [[Српска православна црква|српска епархија]]. Кад је [[1713.]] године укинута, њено подручје припојено је [[Бачка епархија|бачкој епархији]], те се и епископ Бачки називао епископ бачко-сегедински и јегарски. Пре неколико година у [[Српска православна црква|Српској Православној Цркви]] успостављено је и звање Викарног епископа Јегарског.

 

У изворима на основу којих је припреман ''Рјечник хрватскога или српскога језика'' Егер се назива Егар (Стулијев рјечник, ''Гласник Српског ученог друштва''), Егра (рјечници Микаљин, Белин, Белостенчев, Волтигијев, Ђоре Палмотић, ''Старине'' ЈАЗУ), Егрија (Иван Гундулић), Јегар (Вуков рјечник, Ђура Даничић, Стојан Новаковић, Павао Ритер Витезовић) и Јегра (Даничић, шематизам Митрополије карловачке из 1878).

Вук Караџић у ''Српском рјечнику'' из 1852. за Егер (Јегар) каже да је ''(стајаће) некако мјесто'' и цитира стихове из народне песме: "(Чиста злато, ''Јегрелија'' Мујо!) Ти нијеси друма погодио. / То не иде ''Јегру бијеломе'', / Већ Јањоку (Анкони?, оп. прир.) граду каурскоме". Јегрелија је застарели назив за становника Јегра, ми бисмо данас рекли ''Јегранин'' или ''Егерац''.

 

==Галерија слика==

Слика:Eger, Downtown.jpg|Детаљ из старог Егера

Слика:Eger minaret.jpg|Егерски минарет

Слика:Basilika eger-neu.jpg|Градсјка римокатоличка катедрала

</gallery>

 

==Спољашне везе==

*[http://kodeks.uni-bamberg.de/Hungary/EgerSerbianChurch.htm Српска православна црква у Егеру] (нем.)

{{Други пројекти