Историја рачунара у СФРЈ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
zamena slike CER22,GFDL
м Мале исправке текста, ГФДЛ и ССА 3.0
Ред 16:
 
==Рани рачунари==
После обуке у [[Париз]]у, инжењери [[Институт МихаилоМихајло Пупин|Института МихаилоМихајло Пупин]] на челу са проф. др. [[Тихомир Алексић|Тихомиром Алексићем]] започели су развој првог домаћег рачунара крајем 1950-тих. Овај пројекат је произвео [[ЦЕР Рачунари|ЦЕР]] ('''Ц'''ифарски '''Е'''лектронски '''Р'''ачунар) линију рачунара, почев са моделом [[ЦЕР-10]] 1960. године.
 
До [[1964]], развијен је рачунар [[ЦЕР-20]] са наменом да буде "електронска књиговодствена машина", као резултат растуће потребе књиговодственог тржишта. Тренд израде рачунара посебне намене се наставља и израдом [[ЦЕР-22]] [[1967]]. године, који је био намењен он-лајн операцијама у банкама.
 
Било је још ЦЕР модела, као што су [[ЦЕР-12]], [[ЦЕР-2111]], и [[ЦЕР-200]], али о њима немаовде многоима мало података.
==Увоз==
С временом, када се схватило да домаћа наука и индустрија не може да држи корак са светским развојем рачунара, дозвољен је увоз страних рачунара под одговарајућим условима и посебним дозволама. Ово је довело до повећане доминације страних производа и смањења релативног тржишног удела домађих рачунара. Насупрот овоме, а услед општег повећања заинтересованости тржишта, системи које су правиле домаће компаније као [[Институт МихаилоМихајло Пупин]] (прво [[ЦЕР Рачунари|ЦЕР]] а затим [[ТИМ рачунари|ТИМ]] серије) и [[Искра Делта]] (нпр. [[Искра Делта 800|модел 800]], базиран на [[PDP-11|-{PDP-11}-]]/[[PDP-11/34|34]] [http://www.old-computers.com/museum/computer.asp?c=54&st=1]) су наставиле развој током 1970-тих и, чак, 1980-тих година.
 
==Ране 1980-те: Доба кућних рачунара==
Ред 41:
 
==Касне 1980-те: Доба личних рачунара==
Друга половина 1980-тих доноси повећану популарност [[IBM PC|-{IBM PC}- компатибилних рачунара]] и, нешто мање, [[Commodore Amiga|-{Amiga}-]] and [[Atari ST|-{Atari ST}-]] рачунара. Домаћи произвођачи су избацили неколико модела -{IBM PC}- компатибилних рачунара, као што су неки модели ТИМ серије(ИМП) и Лира рачунара(Еи), али је њихов „успех“ био ограничен на владине институције обавезне да купују само домаћу опрему.
 
Сива економија је наставила да омогућава доминацију стране технологије међу појединачним купцима а софтверско пиратство наставило да живи до распада СФРЈ 1990-тих година.
Ред 48:
==Хронологија==
'''[[1960]]'''
* [[Институт "Михајло Пупин"]] избацује први рачунар у СФРЈ - [[ЦЕР-10]].
 
'''[[1964]]'''
Ред 57:
 
'''[[1967]]'''
* [[Институт Михајло Пупин]] избацује [[ЦЕР-22]] - "рачунар за он-лајн банкарске послове"
 
'''[[1971]]'''
* [[Институт "Михајло Пупин"]] избацује хибридни рачунарски систем [[ХРС-100]]
 
'''[[1983]]'''
Ред 72:
 
'''[[1985]]'''
* [[Институт "Михајло Пупин"]] избацује микропроцесорски рачунар за поште [[ТИМ-100]]
* [[ПЕЛ Вараждин]] избацује рачунар [[Орао (рачунар)|Орао]] за употребу у школама
* Појављује се побољшана [[Галаксија Плус]]
Ред 79:
 
'''[[1988]]'''
* [[Институт "Михајло Пупин"]] избацује 32-битни рачунарски систем [[ТИМ-600]]
* [[Институт Михајло Пупин]] избацује рачунар [[ТИМ-011]] базиран на [[HD64180|-{HD64180}-]] микропроцесору (компатибилном са [[Z80|-{Z80}-]]), за наставну употребу
 
==Литература==
* 1. "Монографија Института М.Михајло Пупин". Изд ИМП-Форум, Београд 1964.
* 2. Никола Марковић:" Е-потенцијали Србије", ЦЕПиТ е-волуција, бр.1, стр.3-11, Београд, новем.2003.
* 3. Владан Батановић, Јован Кон(Ед): "ИМП Ризница знања", изд. ИМП и ПКС, Београд 2006.