Црква Светог Николе у Јегри — разлика између измена

 
== Историја ==
Током ратова са [[Турци|Турцима]] многи [[Срби]] су избегли у Мађарску, па и у Егер. Од 17. века користили су [[Августинци|августинску]] цркву. [[Патријарх Чарнојевић]] је 1690. довео 35.000 српских породица у Егер. Црква је изграђена од 1729. до 1732, али уз значајно противљење града. Тек је 1785. цар [[Јозеф II, цар Светог римског царства|Јозеф II]] дозволио изградњу цркве у стилу касног [[рококо]]а ([[цопф стил]]). Грађена је по плану [[Јанош Поволни|Јаноша Поволног]] (-{''János Povolni''}-). [[Иконостас]] је изрезбарио [[Никола Јанковић|Никола Јанковић]] 1789-91, слике је израдио бечки уметник [[Антон Кухлмајстер]], а јужни улаз Италијан [[Ђовани Адами]].
 
Унутрашња декорација цркве Светог Николе је једна од најбогатијих у Мађарској. Данас је ова црква претворена у музеј, јер у Егеру нема више православних верника.
На истом месту је [[1785.]] подигнута данашња црква у [[цопф стил|цопф стилу]] ([[рококо]]) по плановима [[Јанош Поволни|Јаноша Поволног]] (-{''János Povolni''}-) уз личну дозволу цара [[Јозеф II, цар Светог римског царства|Јозефа II]].
 
[[Иконостас]] је изрезбарио [[Никола Јанковић]] 1789-91, док је слике израдио бечки уметник [[Антон Кухлмајстер]].
 
Унутрашња декорација цркве Светог Николе је једна од најбогатијих у Мађарској. Данас је ова црква претворена у музеј.
 
== Спољашње везе ==
Анониман корисник