Хораполон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Хораполон''' (од Хорус и Аполон, Ὡραπόλλων) је личност за коју се верује да је писац тракт...
(нема разлике)

Верзија на датум 19. мај 2011. у 22:57

Хораполон (од Хорус и Аполон, Ὡραπόλλων) је личност за коју се верује да је писац трактата о египатским хијероглифима који је познат по грчком преводу из 5. века под називом Хијероглифика (Hieroglyphica).

Хораполон

Хораполона помиње византијска енциклопедија Суда као једног од последњих предводника староегипатског свештенства. Тврди се да је радио у школи у Меноутису близу Александрије, за време владавине цара Зенона (474–491). Хораполон је морао да бежи јер је оптужен да је спремао побуну против хришћана. Тада су уништени његови храмови Изис и Озириса. Хораполон је касније заточен и присиљен да пређе у хришћанство. Постојао је још један, ранији, Хораполон, за кога Суда тврди да је био лингвиста из Фанебутиса, у време цара Теодосија II (408–450). Дело Хијероглифика су му приписали коментатори из 16. века, иако постоје и мишљења да је аутор сам Хорус или неки фараон.

Хијероглифика

Текст Хијероглифике се састоји из две књиге, са укупно 189 објашњења египатских хијероглифа. Текст је пронађен 1419. на острву Андрос, одакле га је Кристофоро Буонделмонти пренео у Фиренцу. Овај текст је постао изузетно популаран међу хуманистима до краја 15. века. Прво штампано изање појавило се 1505, после чега се појавио низ наредних издања и превода. Сумње у аутентичност Хијероглифике су се појавиле у 18. веку. Модерна египтологија сматра да је барем прва књига базирана на стварном познавању хијероглифа, иако је у делу приметан утицај барокног симболизма и теолошких спекулација. То би могао бити последњи значајнији запис староегипатских теолога из 5. века.

У доба хеленизма, а и касније, хијероглифи су схватани као магично, симболично и идеографско писмо.

Друга књига Хијероглифике се бави симболизмом животиња и алегоријама. То су приче наслеђене од Аристотела, Елијана, Плинија Старијег и Артемидоруса, и вероватно их је у дело унео грчки преводилац.

Спољашње везе